|
Можда баш због тога што представља праву малу ризницу историје, о чему сведоче археолошка налазишта стара више хиљада година, импресивне арапске цитаделе, стари градови и раскошне, барокне катедрале, Малта, поред свога сунца, мора и пријатне климе, годинама привлачи туристе из целог света.
Чак 1000 година пре изградње првих пирамида у Египту (4100 год. пре н. е.), први, а непознати, становници Малте градили су камене грађевине користећи гигантске стене. Данас су то трагови који говоре о тајанственој култури и непознатој религији. Ове грађевине називају се храмовима, јер се сматра да су у њима вршени религијски обреди. Најпосећенији су на острву Гозо (Ггантија) и Хагар Ким на острву Малти.
|
Вековима су малтешким острвима крстариле бројне цивилизације. У старом веку припадала је Феничанима, Грцима, Картагињанима и Римљанима. Од 870. године Малтом су владали Арабљани, а од 1090. до 1530. године налазила се у саставу Краљевине Сицилије. Походили су је Арапи, Шпанци, витезови реда св. Јована, Французи и, на крају, Енглези, који су последњи отишли, 1964. године, кад је Малта постала независна држава.
Ипак, највећи утицај на историју Малте имао је долазак витезова реда св. Јована Јерусалимског. Они су Малтом управљали преко 250 година (од 1530. до 1798. године), а оставили су тако снажан печат на историју и културу земље да је Малта по њима и данас најпознатија. |
 |
Прича о реду витезова св. Јована Јерусалимског (витезови хоспиталци) почиње у једанаестом веку, у време Првог крсташког рата, када је, негде око 1070. године, основана болница у Јерусалиму. Циљ им је био да прихватају ходочаснике, помажу им и лече их у светом граду, а педесет година касније, прерасли су и у војну организација, сличну темпларима, чију су судбину јовановци делили у борби за одбрану хришћанства. Чланови реда, витезови јовановци или хоспиталци, у то су време носили бели крст на црној основи, за разлику од темплара који су имали црвени крст на белој подлози. Из светог града отерани су 1187. године када је Јерусалим освојио Саладин, велики исламски војсковођа кога историја памти као мудрог храброг ратника и достојног противника легендарном витезу из Трећег крсташког рата Ричарду Лавље Срце.
Након одласка из Јерусалима јовановци проводе векове борећи се против муслиманских вођа из својих база у Акри, на Кипру и Родосу. На Родосу су били до 1522. године кад их је, после шестомесечне опсаде, поразио и протерао велики везир Сулејман Милостиви, који је, за право чудо, дозволио витезовима да напусте острво Родос са свим својим иметком.
 |
Потом су лутали Европом осам година пре него што су дошли на Малту, острво које им је напослетку доделио Карло Пети, император Светог Римског царства.
Велики мајстор и 4000 његових војн | | 
