За краљевски одмор

У XIX и почетком XX века српске бање су биле монденски центри налик на сличне центре тадашње Европе. У многима од њих остали су дворци, летњиковци, виле, купатила, фонтане, паркови и остали градитељски трагови који су бањама трајно прибавили придев – краљевске, а остављен им је и педигре места доброг провода и уживања.

Текст: Радмила Таминџић

Због благотворних вода и окрепљујућег ваздуха, у бање су долазили наши владари из династија Обреновић и Карађорђевић са члановима својих породица, а за њима и елитни гости попут богатих индустријалаца и трговаца, политичара, глумаца, писаца и других јавних личности. Историја неколицине српских бања започиње само годину дана после ослобођења од Турака 1833, када је Словак др Карло Пацек наговорио кнеза Милоша да се њихове воде пошаљу у Беч на прво научно испитивање. Чим је потврђено да су "целителне", др Пацек је израдио прва упутства за њихову примену. Убрзо после тога, барон Зигмунд Хердер, начелник Саксонских рудокопа, на лицу места је анализирао брестовачку, а касније и воде других бања, па кад је потврђена њихова лековитост, предложио је изградњу купатила "ради лечења и опоравка народа".

Развој бањског туризма у Србији неодвојив је од књаза Милоша који је на купање најрадије одлазио у Брестовачку Бању и Сокобању, где је себи сазидао и конаке, али је највише волео да пије буковички "кисељак". Када се, после двадесетогодишњег прогонства, 1858. године вратио на престо, најпре је отишао у своју омиљену Сокобању у којој је донео правила о уређењу бања, а онда у бању под Букуљом да се напије "кисељака". Тамо је подигао цркву Светога Аранђела, као и град који се касније спојио с Бањом и по његовој жељи добио име – Аранђеловац. Већ остарели кнез започео је импозантну грађевину, будуће "Старо здање", једини хотел у Србији који су градиле две противничке династије.

Иако су доста улагали у уређење домаћих бања, Милошев наследник кнез Михајло и његови синови, краљ Милан и краљ Александар Обреновић, радије су одлазили у европске бање које су у то доба пружале далеко већи комфор и боље провод. Ипак, Миланова владавина се, поред осталог, памти и по незаборавним баловима у "Старом здању", а зна се и да је с братом Александром одлазио у Нишку бању. Лек за стерилитет краљица Драга потражила је код чувеног др Петра Дојића, лекара Рибарске Бање у чијем је купатилу специјално за њу изграђена када с порцеланским плочицама.

И у Бањи Ковиљачи постоји знаменита када, и данас једна од њених ексклузивнијих понуда. Направљена је 1908, специјално за краља Петра I Карађорђевића, који је из државне касе финансирао изградњу сумпорног купатила, правог украса Бање и омиљеног мотива на њеним разгледницама. За разлику од неких других бања у Србији, у којима су гости проводили бурне ноћи, овде "о неком весељу, бесу, лумповању и коцкању, није било ни говора". Иронијом судбине, наследник краља Петра, краљ Александар I Карађорђевић, властитим средствима подигао је елитну бањску дворану – Кур салон, у којем је, поред плесне сале, ресторана, читаонице, пивнице и клуба, отворена – прва коцкарница на Балкану.

Лековите воде Врњачке бање пили су Александар Обреновић, као и Петар I, Александар I и Петар II Карађорђевић, који су је и учинили краљевском и елитном бањом Србије. Преласком у државну надлежност осамдесетих година XIX века, она нагло почиње да се развија. Богатији људи из околних места овде дижу виле и пансионе, а прва међу њима била је вила генерала Јована Белимарковића, која је и данас један од препознатљивих симбола Бање. Бањска понуда комплетирана је проналаском извора "Снежник" 1916, као и каптажом извора "Слатина" 1935, кад је изграђена и зграда термалног купатила. А основу раскошног парка са рунделама у барокном стилу поставио је Чех Јосип Парис, власник чувених цвећара у Бечу и Марибору.

Врњци су одвајкада били познати по разуђеном културном животу, кермесима, концертима озбиљне музике, позоришним гостовањима, као и по рекордној посети гостију. Први базен у Србији изграђен је управо овде, 1936, а забележено је и да су "тих година даме у дугим хаљинама играле крикет, војни оркестар забављао је госте у парку, док су за ловце организоване хајке на оближњем Гочу. Соколари су на смотрама стрпљиво демонстрирали своје вештине. Бања је већ имала прву поликлинику, железницу и увелико се играо тенис..."

Први званични гост Брестовачке бање била је кнегиња Љубица, а књаз Милош је тамо дочекиван уз велике почасти. Његов наследник на престолу, кнез Александар Карађорђевић, толико је у њој боравио да је почела да личи на летњу престоницу Србије. Подигао је и раскошан дворац у коме се, по угледу на европске владаре, живело према церемонијалу уобичајеном за летње резиденције. А данашњу вилу "Топлицу", центар бањског медицинског блока, подигао је краљ Петар I Карађорђевић.

Овај владар је био најдражи гост Рибарске бање на чијим је топлим изворима ублажавао своју чувену костобољу. Одседајући на првом спрату виле "Србија", краљ Петар је ту долазио до краја живота, с прекидом за време Првог светског рата. Осим краљеве каде, сачувано је и степениште, упола ниже од уобичајеног, којим је силазио до воде. У спомен на то време, краљева бронзана скулптура у природној величини постављена је на клупи у парку. За Рибарску бању везана је анегдота о руском добровољцу, несрећно заљубљеном племићу Николају Николајевичу Рајевском, који је страдао у борби с Турцима на Адровачком вису. На месту његове погибије подигнута је капела коју редовно посећују гости Бање, а његова судбина била је инспирација Лаву Толстоју за лик грофа Вронског, славног јунака романа Ана Карењина.

После исландских гејзира, Врањска бања има најтоплију воду у Европи – чак 96 степени целзијуса. То је разлог због којег је краљ Петар I Карађорђевић у два наврата воду Рибарске бање заменио врањским изворима. Историјски подаци казују да је у то време у Бањи врило од странаца који су уживали у јужњачком колориту и аутентичном оријенталном миљеу. Ресторани са одличним печењем и музиком били су отворени и дању и ноћу, а на све стране свирали су цигански оркестри и разлегали се звуци ћеманета и труба.

Сокобања је, поред осталог, позната и по томе што је добила првог бањског лекара, др Ђорђа Новаковића, кога је поставио књаз Милош. Ту је често боравила и кнегиња Љубица са кнежевићима Миланом и Михаилом. Спомен-чесма "Три краља" у Нишкој бањи сведочи о томе да су у њеној лековитој води уживали краљ Милан, краљ Александар Обреновић и краљ Александар I Карађорђевић. Овај последњи управо је из Нишке Бање кренуо на своје последње путовање у Марсеј, где је погинуо у атентату 1934.

Под покровитељством престолонаследника Александра II Карађорђевића, редакција часописа Туристички свет, покренула је амбициозан пројект "Краљевске бање Србије" са истоименом луксузном двојезичном монографијом аутора Здравке Бубрешко. Уз обиље непознатих анегдота и архивских фотографија, испричана је аутентична прича о осам знаменитих бања које су својевремено биле монденски и културни центри Србије: Сокобањи, Бањи Ковиљачи Врњачкој, Рибарској, Нишкој, Буковичкој, Брестовачкој и Врањској бањи.