Европски контексти

Дела четворице значајних уметника XX века – Петра Добровића, Саве Шумановића, Милана Коњовића и Богдана Шупута представљена су у Галерији Матице српске у Новом Саду на репрезентативној изложби – "Европски контексти", која пружа савремено тумачење националне уметности прве половине XX века.

Текст: Весна Кнежевић Балетић

Четири великана међуратног српског сликарства достојно су ових дана представљени у Галерији Матице српске у Новом Саду великом репрезентативном изложбом Европски контексти – Добровић, Шумановић, Коњовић, Шупут, која је отворена је 19. августа и трајаће до 19. октобра 2009. године. Изложба обухвата дела четворице значајних уметника 20. века – Петра Добровића (1890–1942), Саве Шумановића (1896–1942), Милана Коњовића (1898–1993) и Богдана Шупута (1914–1942) – који су својим деловањем обележили уметност прве половине XX века у Војводини и нашој ликовној уметности уопште. Изложба обухвата 42 експоната – 36 слика и 6 графика из фонда Галерије Матице српске, као и пропратни материјал о животу и стваралаштву одабраних уметника. Изложба је реализована под покровитељством Извршног већа АП Војводине, а аутор и кустос изложбе је мр Тијана Палковљевић, коју питамо:

Зашто су баш ова четири великана наше уметности изабрана да буду представљена на јединственој изложби?

– Овом изложбом желели смо да прикажемо дела из фонда Галерије Матице српске, која су после формирања сталних поставки остала у депоу, али и да истовремено пружимо савременије тумачење националне уметности прве половине XX века. Због тога смо се определили за групни изложбу четири аутора, у жељи да укажемо на европске контексте њиховог стваралаштва. Одабрани аутори, обележили су уметност наведеног периода, кретали су се у истим географским и хронолошким координатама, а дела су им се трајно преплела у фонду Галерије Матице српске, па тако и на овој изложби.

Шта је овим ауторима заједничко, а у чему се највише разликују?

– Заједничко им је тло са којег су потекли, иако се ради о различитим градовима панонске равнице (Печуј, Винковци, Сомбор, Сисак). Заједничко им је и образовање у гимназијама и уметничким школама Централне Европе (Печуј, Земун, Нови Сад, Будимпешта, Загреб). Ипак, највише их везује боравак, школовање и усавршавање у најзначајнијем уметничком центру – Паризу. Сваки од њих провео је неко време у француској престоници, где су се сликарски усавршавали, друговали са савременицима, обилазили изложбе, писали критике и излагали на самосталним и групним изложбама. Упознавали су се са актуелним уметничким идејама и тенденцијама, а затим их прихватали, прилагођавали сопственом сензибилитету, транспоновали у сопствени уметнички израз. Управо се у томе и разликују, јер је сваки од њих по повратку у домовину, а у складу с потребама и укусом грађанске средине, створио аутентични ликовни опус. Радови изложени на изложби "Европски контексти" истовремено указују и на сличности и на разлике међу њима.

Представљени сликари

На изложби је сликарство Саве Шумановића представљено делима насталим током једне деценије, између 1921. и 1930. године. Смењивањем две суштински сродне теме – представа акта и човека у природи – јасно се уочава једна од типичних карактеристика Шумановићевог стваралаштва: мултипликација и варијација мотива. Један акт или два, три или четири фигуре у пејзажу, однос човека са човеком и човека са природом – носећа су тема изложених слика.

Стваралаштво Богдана Шупута представљено је на изложби са пет уљаних композиција насталих током 1937. и 1938. године и шест графичких листова. Изложени су аутопортрет, мртва природа, војвођански пејзаж и две париске ведуте. Наративи одабраних радова сведочанства су сликарових размишљања о себи, просторима којима се креће, предметима који их дефинишу, док техника линореза потенцира драматичности израза и подвлачи ангажовани став уметника према друштвеним збивањима.

Опус Милана Коњовића представљен је избором дела која илуструју разнородност његових тематских интересовања. Настала у распону између 1923. и 1958. године она истовремено упућују и на бројне промене кроз које његово сликарство пролази. Аутор поставке Тијана Палковљевић у каталогу Изложбе скреће пажњу да је Коњовић током 1921. и 1922. боравио у Минхену, Дрездену и Берлину где се упознао са идејама немачког експресионизма. Аутопортрет са цигаретом, рађен пре одласка у Париз, демонстрира спремност али и способност да се прихвате и примене виђене уметничке тенденције. Остала изложена дела, настала за време боравака у Паризу и након њега, показују разноврсна тематска интересовања и промене у домену формалног језика; сви радови упућују на његово опредељење за експресионистички проседе.

Стваралаштво Петра Добровића представљено је делима насталим у распону између 1918. и 1935. године, која илуструју уметникова стилска кретања и колебања, његову путању трагања за монументализмом, опредељења за реторику "реализама", те напуштања примата наративног и гравитирања ка концепту "чистог сликарства". И тематика изложених радова потенцира ширину сликарових преокупација: историјска композиција, мртва природа, портрет, пејзаж. Портрети функционишу као својеврсне менталне мапе: они мањег формата, пријатеља и познаника, сведочанства су о људима који обликују уметников приватни простор, док су портрети монументалне форме и карактера показатељи његове друштвене позиције, односно јавне пројекције његове социјалне ангажованости.

Добровић, Шумановић и Шупут – трагично су завршили животе 1942. године у вихору Другог светског рата. Њихово стваралаштво прекинуто је изненада: Добровићево у педесет другој, Шумановићево у четрдесет и четвртој, Шупутово у двадесет и осмој години живота. Милан Коњовић једини је наставио да слика и у измењеним друштвеним и политичким приликама друге половине века. За осталу тројицу ти послератни путеви могу се само наслућивати.

Животни путеви Добровића, Коњовића, Шумановића и Шупута спорадично су се преплитали. Знатно чешће, наравно, сусретала су им се дела – на изложбама од Београда, Загреба и Париза до репрезентативних смотри југословенске уметности у Лондону и Амстердаму. И на концу – сада, на заједничкој изложби у Новом Саду.