Мост културе

Хеленски фонд за културу основан је 1992. у Атини са задатком да промовише грчку културу и шири познавање грчког језика широм света. Временом, Фонд је отворио своје огранке у Одеси, Александрији и Берлину, као и канцеларије у Лондону, Москви, Бечу, Бриселу, Вашингтону и Пекингу. Од 2007-2009 отворени су центри Хеленског фонда за културу у Трсту, Мелбурну и балканским престоницама Букурешту, Софији и Тирани.

Текст: Драгана Тасић

У Београду, Фонд је отворио свој центар и почео са радом ове, 2009. године. Тим поводом новинарка Јатове ревије разговарала је са господином Никосом Цицимелисом, саветником за културу овог Фонда. У пријатном амбијенту Библиотеке Фонда смештеног у Кнеза Милоша 14, у срдачном и посве спонтаном разговору, господин Цицимелис је говорио о плановима и пројектима ове културне и образовне институције Грчке, коју је културна јавност Београда и Србије дуго очекивала и с радошћу дочекала. Иако још није наздравио ни првој годишњици свога рада, Фонд се београдској публици представио разноврсним, занимљивим пројектима, реализованим на високом професионалном нивоу.

Која је била идеја-водиља Хеленског фонда за културу када је одлучено да, међу бројним земљама, један од центара Фонда буде и у Београду?

- Циљ Хеленског фонда за културу јесте промовисање грчке културе и ширење грчког језика у свету. Овде, у Београду, ми имамо конкретну делатност, циљеве. Наш задатак јесте да представимо грчку културу овдашњој јавности, као и да отворимо интеркултурални дијалог између Грчке и Србије. Мислим да се, и поред традиционалног пријатељства наших народа, и поред заједничке традиције и бројних веза које нас спајају, недовољно познајемо. Стога је наша жеља да се што боље представи грчка култура овде, у Србији и српска култура у Грчкој. Било би веома добро када би слична институција с ваше стране постојала у Грчкој. У Србији је култура на једном високом нивоу, има много обдарених, талентованих људи. Грци су веома задовољни оним што су могли да прочитају, или пак виде из области српске ликовне уметности, позоришта, филма, иако, нажалост, није било бројних прилика да се сретну са вашим уметницима и њиховим делима.

Када је Фонд у Београду отворен и који су били његови досадашњи пројекти?

- Фонд је неформално почео са радом 12. марта ове године наставом грчког језика а већ 9. априла отворена је изложба "Светлост и сенке на Балкану" (Light and Shadows on the Balkans), у оквиру које је своје радове представило осам фотографа из земаља Балкана. Следећи пројекат била је једна веома занимљива позоришна представа, коју је препоручио Хеленски фонд за културу у Атини. Ради се о трупи која је, у оквиру своје турнеје, 3. маја гостовала и у Београду, на сцени Београдског драмског позоришта. Ми смо били организатори и медијски покровитељи овог атипичног пројекта. Реч је о драматизацији једне народне песме, једне баладе о брату и сестри – теме која се среће у народном песништву свих балканских народа: Албанаца, Румуна, Бугара, Грка и Срба. Стога је редитељ представе, Грк, окупио глумце, значајна имена из балканских земаља и они су текст говорили на својим матерњим језицима – занимљиво је да, и поред језичких различитости, није било никаквог проблема у комуникацији. Даље, у оквиру велике београдске манифестације Ноћ музеја, 16. маја су у просторијама нашег Фонда одржана два концерта класичне гитаре – том приликом посетиоцима се представио један млади, али веома афирмисан гитариста из Грчке, г. Јоргос Нусис.

Хеленском фонду за културу у Београду припала је велика част да 3. јула ове године буде званично отворен од стране председника наших двеју земаља – господина Каролоса Папуљаса и господина Бориса Тадића.

Свечаном отварању присуствовао је и председник Хеленског фонда за културу, професор Јоргос Бабињотис који је нагласио да ова установа треба да буде мост културе Србије и Грчке који ће промовисати културне програме и знаменитости две земље.

Хеленски фонд за културу у Београду отворен је мултимедијалном изложбом о незаконитој трговини антиквитетима у свету, под називом "Украдена историја" (History Lost). Изложба антиципира време од 1801, када је лорд Елгин однео мермерне скулптуре Партенона, преко пљачкања бројних археолошких налазишта у свету, пљачкања археолошких музеја у Багдаду, разбијања статуа у храмовима Камбоџе... Изложба шаље многе поруке па указује и на чињеницу да древни предмети, измештени из свог првобитног окружења, губе историјску вредност. Дати су и супротни, позитивни примери из Грчке, Кипра, Италије и Турске, држава које су се у скоријој прошлости избориле за повратак антиквитета, са њихових територија незаконито однетих и продатих. Пре Београда, изложба је била приказана у Никозији, Атини, Античкој Немеји, Трсту, Лисабону, Даблину, Бриселу, а након Београда креће за Букурешт, Софију, Тирану, Франкфурт, Александрију и Вашингтон.

Какви су даљи планови Фонда сада када је он и званично почео са радом?

- Намеравамо да 23. октобра у просторијама Фонда отворимо једну веома занимљиву изложбу са фотомонографијама Грчке – кроз 150 фото-албума, које су грчке издавачке куће уступиле Хеленском фонду за културу, посетиоци ће моћи да упознају Грчку – пејсаже, острва, догађаје, портрете људи, њихове обичаје, а све ово виђено камером бројних фотографа и путника. Ова изложба је, уједно, прилог Хеленског фонда представљању Грчке као почасног госта на 54. Међународном сајму књига у Београду. Постоји и идеја да организујемо предавања с темама из грчке цивилизације: за уводно предавање позваћемо једног угледног класичног филолога, а затим ћемо позвати политичаре да говоре о Тукидиду – његове су поруке увек актуелне, како у политици,тако и у савременој историји. Имамо намеру и да организујемо неку врсту Слободног универзитета – да седнемо и разговарамо о разним темама. Даћемо и сертификат онима који заврше похађање овог Универзитета. Постоји и библиотека која је пописана и спремна да ускоро почне са радом.

Какво је интересовање за учење грчког језика?

- Интересовање је огромно. Најпре је било уписано 240 почетника, а имали смо и две групе следећег нивоа. Учење се сада наставља, поново је уписано око 200 људи, иако савладати грчки није нимало једноставно.

Да ли је Фонд "удобно" смештен и да ли има довољно простора за све активности којима се бави?

- Простором смо задовољни, има га довољно. Ову зграду је пројектовао чувени руски архитекта Николај Краснов, реновирана је средствима Владе Србије којој смо захвални што је простор уступила Хеленском фонду за културу на коришћење.

Да ли сте задовољни интересовањем и посетом Београђана и других гостију манифестацијама које Фонд организује?

- Посета свим манифестацијама је одлична и интересовање је велико. И могућности су велике. Увек можемо да нађемо заједничке тачке, неке теме које бисмо могли да представимо културној јавности, размишљамо о томе ... могла би, рецимо, да буде једна изложба српских сликара са грчким темама, почев од Косте Милићевића... то захтева велику организацију!

Од господина Цицимелиса чујемо и нама драге речи "срећни смо што смо у Београду". Он је у овом граду већ дуго, познаје га, познаје људе и налази доста сличности између Срба и Грка. Каже да воли да шета старим Београдом, посебно путем од Булбулдера до Пашиног брда...