|
Много младог света стасало је откако сам ја 1991. године отишао из Београда и имам утисак да они не знају шта сам ја радио и шта радим. Желео бих да њих упознам са својим радом, да представим себе, али и неке људе са којима сам сарађивао, првенствено Душка Радовића. Волео бих да се његов дух данас више осећа у Београду – каже Душан Петричић поводом своје ретроспективне изложбе илустрација и карикатура "Аутобиографика", одржане у Музеју примењене уметности у Београду од 2. до 26. октобра 2008. године.
 Изложба "Аутобиографика" представља преглед радова српско- канадског карикатуристе и илустратора Душана Петричића (1946) насталих од 1966, када је Петричић почео да ради, до последњих његових радова које је ове године објављивао "Торонто стар", у којем Петричић има сталну рубрику "Душанов свет". Током те четири деценије, Петричић је објављивао радове у бројним српским, канадским и америчким дневним и недељним листовима и илустровао тридесет и три књиге за децу и одрасле.
До 1991. године, док је живео у Београду, Петричић је објављивао у "Књижевним новинама", "Видицима", "Полетарцу", "Кекецу", "Вечерњим новостима", "НИН-у".... Из тог периода, незаборавне су, рецимо, његове илустрације књиге Љубивоја Ршумовића "Још нам само але фале", књиге "Седи да разговарамо" Душка Радовића, илустрације за књигу "Гуливер међу Лилипутанцима", те анимиране шпице за легендарне ТВ серије "Полетарац", "Сточићу постави се" и "Разбарушена азбука", цртежи за анимиране филмове, као и плакати које је радио за националну авиокомпанију – ЈАТ.
Из канадског периода, на изложби су представљене карикатуре и илустрације за "Њујорк тајмс бук ривју", "Торонто стар" и "Сајентифик Америкен", као и илустрације за дечје књиге за које је Петричић добио велики број награда у Канади.
– Карикатуриста, илустратор, дизајнер, аниматор и портретиста, Душан Петричић је првенствено хумориста који и даље плени специфичним смислом за духовит приступ темама којима се бави – каже Слободан Јовановић, кустос изложбе. – Његово стваралаштво током боравка у Београду постало је основ каснијег развоја српске илустрације дечјих књига, карикатура универзалних тема и хумористичких графичких решења пропагандних материјала (анимиране књижице, плакати, календари ...). Преласком у Торонто, Петричић постаје један од водећих карикатуриста и илустратора књига за децу у Канади и САД. На изложби "Аутобиографика" у Музеју примењене уметности у Београду, по први пут можемо упоредити ова два дела његовог обимног опуса, констатује Јовановић.
А историчар уметности Драгица Јовановић запажа битну разлику у изгледу Петричићевих ликова у београдском и канадском периоду: "Петричићево канадско "пресађивање" ишчитава се у промени његових ликова: меке, округле форме (меки балкански односи) замењени су оштрим, шпицастим (оштри северноамерички односи). Његов београдски носати и бркати човек, као иконографска јединица са неограниченим бројем комбинација, трајно се изгубио из његових радова. Уочивши да његов бркати носоња не припада новој средини, искреирао је нове ћошкасте и шпицасте северноамеричке карактере и у карикатурама и илустрацијама."
Поводом "Аутобиографике", ретроспективне изложбе која је по дефиницији признање и омаж уметнику, Душан Петричић за "Њу ривју" каже: "Наравно, леп је и емотиван осећај излагати у Београду. Ја сам последњи пут излагао у Београду 1997, у Графичком колективу, а у овом музеју имао сам изложбу 1978. године. Не волим много да се бавим емоцијама јер емоције увек одведу на погрешну страну, али тачно је да сам веома емотиван поводом ове изложбе, као што сам веома емотиван увек када дођем у Београд и волео бих да између мене и Београда нема овог размака од 15 година. Много сам радио откако сам отишао одавде, а ипак ми се чини као да ми је те године неко украо."
У оквиру изложбе "Аутобиографика", половином октобра, у Музеју примењене уметности одржана је и промоција књиге "Ема и јеж који нестаје" Давида Албахарија, коју је илустровао Душан Петричић а објавила издавачка кућа Zepter Book World. | 
