Због њеног необичног имена, кад год би се говорило о земљи Догона помислила бих да крећем на пут на неку другу планету, или у свет Харија Потера! И нисам много погрешила. Земља Догона јесте друга планета, светилиште и музеј афричке културе у којем се открива један фантастичан и посве фасцинантан свет. Због тога ју је Унеско и уврстио у Светску културну баштину.

Текст и фотографије: Соња Лапатанов

Република Мали налази се у западној Африци, а име је добила у знак сећања на велико западно суданско царство Мали, које је на овим просторима егзистирало од 13. до 15. века. Данашња престоница и симбол модерног Малија јесте Бамако. Град лежи на обалама реке Нигер, која више него било шта друго у Малију одређује живот малијског народа. Она је жила куцавица земље чије срце бије у њеној унутрашњој делти, на простору између Сана и Тимбуктуа. У Малију се преплићу многе културе, а на пијацама врви од најразличитијих народа, као нигде другде у Африци. Врхунац путовања по Малију чине сусрети са људима из Сахарске пустиње: Туарезима и Маварима, и сточарима Сонгајима, Бамбарама, Сенуфима и древним Догонима, који живе у једном посебном и другачијем свету.

Догони живе на југоистоку Малија у региону Мопти, а о њиховом се пореклу само нагађа. Археолози претпостављају да су у потрази за новом домовином дошли из Сахаре у регион клифа Бандијагара, у 15. веку. Познати су по својој богатој митологији, обичајима, церемонијама са маскама и начину живота који није далеко одмакао од живота у првобитној заједници! У складу са израженом потребом за слободом, релативном изолованошћу и упркос надирућој исламизацији и европеизацији, Догони су успели да сачувају традицију, ритуале и сопствене представе о животу. Традиционални начин живота Догона тесно је повезан с њиховом митологијом и природом. По њима, човек је део једног компликованог концепта повезаног с космосом, а основни делови митологије Догона јесу живот и смрт, земља и вода и, пре свега, плодност.

Уметност народа који живе на територији западне Африке у тесној је вези са њиховом религијом и митологијом. Да би се схватила симболика њихових уметничких дела потребно је познавање света у који верују и који у потпуности влада њиховим животом. Обрада дрвета и метала, израда накита, маски, затим плес, музика и поезија, јесу уметничке форме које служе у одређене сврхе. Иако су се с временом, због разних утицаја, изменили првобитна симболика и значење, ове уметничке форме још увек су повезане са традицијом и религијом чији корени досежу далеко у прошлост. Уметност плеса одувек је у црној Африци заузимала посебно место. О њеном месту међу уметностима говоре многобројне сцене с маскираним играчима, насликане на стенама у области Сахаре.