Потребно је да се стекну одређени услови и да потенцијални миљеник света испуни одређене прописане критеријуме, да би значај једног споменика превазишао националне оквире и да би могао да се прогласи равноправним чланом светске културне баштине. На том, нимало лаком путу ка превазилажењу националних оквира, споменик, осим осталог, треба да образложи своју аутентичност и јединственост (што је посебно тешко код бројних римских споменика), као и да потврди да поседује интегритет тј. да евентуалним захватима није промењена његова аутентичност, јер сазнања о споменику не могу бити у домену хипотезе.
|
|
Прича о кандидатури Гамзиграда, или Феликс Ромулијане, за чланство у Светској културној баштини датира још из деведесетих година прошлога века, када је на националном нивоу вагано који од два бриљантна споменика са територије Србије приоритетно кандидовати: манастир Дечане, на Косову, из 14. века, задужбину и гробну цркву краља Стефана Уроша III, названог по манастиру Стефан Дечански, из средњовековне српске владарске династије Немањића, са преко 3500 квадрата осликаног фреско живописа на зидовима цркве, или јединствено археолошко налазиште у долини Црне реке, крај Зајечара – Гамзиград. Овај локалитет је још половином 19. века чувени мађарски археолог и путописац Феликс Каниц овековечио својим цртежима, желећи да привуче пажњу светске јавности, а тврдио је да се ради о једној од највећих и најочуванијих римских грађевина у Европи.
|
Дилему око приоритета номинације преломио је археолог, професор и академик др Драгослав Срејовић, па је одлучено да се те године за покровитељство Унеска кандидује манастир Дечани.
Ова номинација, међутим, није ни стављена на дневни ред Унесковог Одбора за Светску баштину, због тада неповољне политичке ситуације у нашој земљи.
- Професор Срејовић је стрепео да ће се Гамзиград, то његово велико научноистраживачко дело, услед немарности, претворити у змијарник, био је очајан – речи су Марка Омчикуса, историчара уметности, стручног сарадника Републичког завода за заштиту споменика културе из Београда, стручњака и дугогодишњег прегаоца на заштити културне баштине. |
 |
– Гамзиград је прича – наставља Омчикус – кад сам у својству директора Завода за заштиту споменика културе био у Зајечару, новинари и општинари су питали да ли Гамзиград може да буде проглашен Светском баштином. Ја сам одговорио да је све то на дугачком штапу, јер, пре свега, они морају да на локалном нивоу донесу одређену регулативу – планска документа, регулациони просторни план... Веома је битно да са локалног нивоа постоје одређене законске гаранције у вези са обавезама према споменику који се номинује за светску културну баштину. Те гаранције су веома важне када се на нивоу међународне Комисије одлучује о таквом статусу споменика. После неколико година, са великим задовољством сам констатовао да су они, уз знатне напоре пуно урадили, да су заиста загризли. Веома активан, с циљем да се Гамзиград на велика врата уведе у свет, био је и директор Народног музеја у Зајечару, Бора Димитријевић. Како приличи љубазном домаћину, он је увек налазио време да са гостима крене у обилазак Гамзиграда, почевши од изложбених простора Музеја у којима се чувају мозаици, делови скулптура од мермера и црвеног порфира, комади накита, употребних предмета, грнчарије, мозаик Диониса – један од највећих сачуваних у Европи...
| Феликс Ромулијану, према историјским изворима, саградио је на око пет хектара римски цар тетрарх Галерије (цезар од 293. до 305, август од 305. до 311) а посветио ју је својој мајци Ромули. Да се ради о споменику римске дворске архитектуре (као и Диоклецијанова палата у Сплиту) потврђено је тек 1984. кад је пронађена архиволта од туфо-пешчара са уклесаним натписом FELIX ROMULIANA. Унутрашњост комплекса подељена је на јужни и северни део, а штитиле су је две фортификације: старија, недовршена, и млађа са двадесет полигоналних кула повезаних високим бедемима. У северном делу налазе се две раскошне палате, са дворанама украшеним мозаицима, фрескама, скулптурама. Између њих је мали храм са жртвеником. У јужном делу су монументална здања јавног карактера: храм посвећен Јупитеру, житница, трибунал, јавно купатило... Недалеко од палате, на брду Магура, године 1989. дошло се до још једног бриљантног археолошког открића - Маузолеја као места апотеозе Галерија и Ромуле, где су и сахрањени. У 5. веку Гамзиград је страдао приликом најезде Хуна. После неколико покушаја обнове, коначно је напуштен у другој половини 9. века. |
Желели смо да сазнамо шта споменик добија стављањем на Унескову листу светске баштине.
- Потписивањем Конвенције, свака се земља обавезује да ће посебно штитити локалитете и споменике унутар својих граница који се налазе на попису светске баштине. Међународна заједница помаже земљама у заштити тог богатства. Кад један споменик постане члан Светске баштине, то за заједницу, за државу, представља велику част, али и велику обавезу – наглашава Омчикус.
 |
– У случају да Гамзиград буде проглашен светском културном баштином, обавеза државе биће да редовно финансира све што је потребно за одржавање и очување споменика, за шта су потребни добро осмишљени планови и програми. Наравно, као припадник овако елитне светске заједнице, споменик може рачунати и на друге врсте помоћи – консултативну, стручну, може се конкурисати за доделу материјалних средстава при разним фондацијама и сл. |
- Уз добро вођен менаџмент, пружа се широка лепеза секундарних могућности.
Припрема елабората којим се конкурише за Унескову листу светске баштине сложен је посао и њега обављају стручњаци запослени у овлашћеним институцијама. Свакако је боље не кандидовати се, него ући неспреман у номинацију.
О обиму и сложености припреме Гамзиграда кандидатуру Унескове листе заштићених споменика, сведочи и пројекат Министарства културе Србије под називом "Интерактивни Гамзиград", представљен јавности децембра 2005. Пројекат представља велики технолошки помак, а израдио га је тим Центра за дигиталну археологију. Ради се о приказивању идеалне реконструкције овог касноантичког локалитета, у тродимензионалној стерео пројекцији, уз посебне 3D наочаре, уз примену најновијих специјалних 3D графичких картица.
| УНЕСКО је 1972. усвојио Конвенцију о заштити светске културне и природне баштине, потписану од сто седамдесет шест држава које су се обавезале на међународну сарадњу у циљу заштите седамсто тридесет изванредних знаменитости на Листи светске баштине у сто двадесет пет земаља. Број држава приступница као и заштићених споменика, стално се увећава. У Србији су на листи Светске баштине споменици: Стари Рас са манастиром Сопоћани, манастир Студеница као и манастири Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница, Богородица Љевишка обједињени под називом "Средњовековни споменици на Косову". |
Гамзиград је номинован јер је и до сада имао највишу категоризацију, а услов да споменик поседује интегритет могао се поштовати јер је Ромулијана никла и опстала на ненасељаваном подручју, па није доживела преправке, дораде, рушења, а систематска археолошка истраживања почела су 1953, када је код нас већ била формирана модерна археолошка пракса.
Од номинације до званичног проглашења, најчешће протекне једна година, или нешто више. Стога се можемо надати да ћемо извештај о томе да ли је Гамзиград постао нови члан на листи Унескове Светске културне баштине добити средином наредне године. Ова листа, кажу, представља данас оно што је седам светских чуда представљало за антички свет. |
