Ваљевске планине су продужетак старовлашке висије и пружају се западно од Ваљева ка равној Мачви. Ланац планина започиње Маљен, на који се надовезује Повлен, Јабланик па упоредо Бобија и Медведник, а потом Соколска планина, Јагодња, Борања и на крају се Гучево стрмо спушта ка Лозници.
| Планине нису много високе – највиша тачка ланца, Мали Повлен, достиже до 1.347 метара – али су тешко проходне. Густе шуме и дубоки речни кањони невољно су пропустили узане и кривудаве путеве да споје раштркане засеоке који су се угнездили на стрмим планинским падинама или ушушкали у топлим, невеликим жупама. То је и разлог да се у миру кањона Трешњице под Повленом легу белоглави супови којима је то, уз кањон реке Увац, једини поуздан азил на овим просторима. |
 |
Овај питом и сликовит крајолик од давнина је био воћарски крај, а шљиве из ваљевске Подгорине увек су биле на цени. Релативна изолованост краја сачувала је многе аутохтоне сорте шљива од шарке, опаке болести која је у Европи уништила небројена стабла.
 |
Да се подсетимо, донедавно је Србија била највећи светски произвођач шљива. И данас у Србији расте око четрдесет милиона родних стабала, али се са њих убере непуних четиристо хиљада тона плода, што је знатно мање од приноса највећих светских произвођача. Разлог је старост стабала, нискородност сорти и замирање села, односно недостатак радне снаге. Вероватно најзначајнији шљиварски регион у Србији јесте део Подгорине са центром у месту Осечина. На обронцима Соколских планина и Влашића расте преко милион стабала шљиве од чега четиристо хиљада стабала чине пожегача и маџарка. Становници Подгорине обнављају засаде шљива новим сортама али и старима које дају добар принос и укусне плодове. Део те кампање је и сајам шљива који се почетком септембра организује у Осечини под називом Благо Србије. |
Сајам шљива у Осечини, одржан крајем августа ове године, један је од начина да се унапреди шљиварство код нас и да се произвођачима омогући бољи пласман производа. У оквиру сајма организована је и берза на којој је ове године продато сто осамдесет тона свежих и педесет тона сувих шљива.
| Посетиоци су имали прилику да поред нових и високородних сорти шљива виде и неке давно заборављене сорте. У хали, а и поред ње, могле су се видети свеже и сушене шљиве, слатко, пекмез, џем и колач од шљиве – "шљивко", већ заборављен производ који је због високохранљивих својстава војска користила као стратешку намирницу. На Поселу код Лампека пекла се ракија, кувао пекмез, певало и мудровало као некад у предтелевизијско време. Сајам је трајао три дана и на њему је поред презентације шљива и производа од шљива, уз богат културни програм, одржан и округли сто са темама – "Савремена технологија прераде и паковања шљива" и "Тржиште шљива и производа од шљива". На крају су уследила и признања – Алекса Лукић из Осечине добио је награду за најбољи засад, а најбољи колач од шљиве показао је Жарко Јаничић из Лопатња. |
 |
Одлука о најбољој ракији препеченици | 
