Постоје научници у Србији који својим именом руше сваку предрасуду о земљи која је, нажалост, и даље познатија по хашким затвореницима. Један од њих, лидер у области кардиологије јесте професор доктор Миодраг Остојић, директор Клинике за кардиологију Института за кардиоваскуларне болести Клиничког центра Србије. Одавно је и редовни члан Српске академије наука и уметности, аутор је на стотине научних радова, а на почетку каријере провео је годину дана (1978) на специјализацији у Хјустону (Бејлор колеџ медицине и Методистичка болница) код чувеног професора др Мајкла Дебејкија, а затим је 1985. више од годину дана провео у истој болници на факултету као гостујући професор. Имао је понуду да остане у САД, и да самим тим користи могућности које најбогатија и најмоћнија земља пружа, али упркос фантастичним условима које је имао у Тексаском медицинском центру, није остао, јер он је једноставно "биљка која успева само под овим поднебљем, са овим лепим, добродушним народом и климом". И овде је направио каријеру која га је одвела у сам врх светске кардиологије.
|
|
Ове године, на његову иницијативу, основан је Фонд Србије за ваше срце, чији је он председник Управног одбора. Циљеви фонда су очување и унапређење здравља грађана, са посебним нагласком на превенцији и лечењу кардиоваскуларних обољења применом савремених знања и технологије. На питање због чега је значајно постојање овакве организације, др Остојић за наш лист одговара:
- Овај Фонд се учлањује у светску федерацију за срце, јер скоро све земље имају такве националне фондације. Његов је циљ да спречава и ублажава епидемију кардиоваскуларних болести која постоји у Србији, делујући преко неколико полуга. Једна је едукација не само доктора, већ и такозване лаичке популације, организација симпозијума, предавања, ТВ конференција... Други циљ је да се сакупе извесна средства да би се помогло одређеним институцијама. Радећи дуго у здравству, видео сам да се најтеже купују релативно јефтине ствари. Планирате нешто што кошта милион евра, а онда дођете у ситуацију да не можете да нађете још две хиљаде евра. Тако смо 26. септембра, за Светски дан срца, из овог фонда поклонили три електрокардиографска апарата Градском заводу за хитну медицинску помоћ у Београду, и један Клиници за кардиологију Института за кардиоваскуларне болести Клиничког центра Србије. Средства смо добили захваљујући донацијама Градског завода за грађевинско земљиште, Термоелектрани Обреновац, новчаним прилозима појединаца, одрицању од хонорара наших стручњака који су држали предавања... Све је то уплаћено на рачун Фонда.
Донедавно се у вашој Клиници у салама за катетеризације радило у две смене, тачније, пацијенти су примани од пола осам ујутру до пола осам увече. Међутим, увели сте и трећу смену?
- То смо морали да урадимо јер постоји права епидемија кардиоваскуларних болести у Србији, јер увелико маршира генерација рођена шездесетих година која има проблеме са овом болешћу. Тако смо морали од краја октобра 2005. године да отворимо сале за катетеризацију 24 сата. До сада је урађено око 400 случајева акутног инфаркта миокарда са смртношћу од два одсто, што је врло значајно смањење јер лечење конвенционалним методама доводи до смртности од десет до дванаест | 
