У Београду је од 15. до 30. септембра одржан 40. по реду Београдски интернационални театарски фестивал, званично један од три најцењенија позоришна фестивала на свету. Награду Мира Траиловић добила је мађарска представа Галеб у режији Арпада Шилинга. Први пут у својој историји Битеф је био продуцент једне представе из званичне селекције: комад Циркус Историја у режији и кореографији Соње Вукићевић добро је примљен и већ је позван на позоришни фестивал у Аустрији.
Текст: Весна Кнежевић Балетић
Фотографије: Власништво BITEF-а |
Представом Мориса Бежара "Балет за живот" у извођењу Бежар балета из Лозане, на музику групе Квин и у костимима које је потписао Версаче, у Сава центру је 30. септембра завршен позоришни а почео музички фестивал. Завршен је Битеф, а почео Бемус, дакле, мада уметнички директор и селектор Битефа Јован Ћирилов каже да би се готово могло рећи да је Бемус почео првог дана Битефа, а да ће се Битеф завршити последњег дана Бемуса. Опаска се односи на потпуну повезаност и прожимање речи, музике и покрета у данашњем театру, као и често одсуство речи, што је Београдски интернационални театарски фестивал препознавао и подржавао од својих првих дана, пре четрдесет година.
Будући јубиларан, четрдесети, овогодишњи Битеф замишљен је као известан уметнички резиме свих прошлих фестивала, што је, показало се, значило и креативни пресек савремених позоришних тенденција и селекцију у којој је сваки уметнички афинитет нашао свој врхунски доживљај. У шеснаест пребогатих дана, са готово исто толико представа из дванаест земаља, са највише угледних гостију до сада и богатим пратећим програмом у којем се издвојио Шоукејз, представљање домаће позоришне продукције иностраним и домаћим гостима, 40. Битеф је хвале вредно прославио свој јубилеј и поново оправдао репутацију једног од три најцењенија позоришна фестивала на свету.
|
Односно, потврдио је репутацију фестивала који је издржао године позоришне потраге за новим. Доживео да некадашња авангарда постане класика. Исцрпео политичке штеточине, преврате и потресе, друштвене реформе и реформаторе, глад и немаштину.
Променио је два века, два миленијума и три државе, а све у истом граду и са истим уметничким директором, како је рекла на отварању Вида Огњеновић, председник Савета Битефа. |
"Галеб" | |
Чини се да богата и разноврсна овогодишња селекција није сувише намучила фестивалски жири, јер је он, према званичној изјави, једногласно донео одлуку и прву награду доделио представи за коју је добро обавештена и сјајна битефовска публика разграбила карте већ оног дана када су пуштене у продају. Тако је присуствовала великом, узбудљивом уметничком доживљају, једном од најуспешнијих тумачења Чехова у којем се чини да глумци не глуме него живе унутар представе. Елем, жири 40. Битефа у саставу: Дино Мустафић, председник, Егон Савин, Игор Ђорђевић, Даша Ковачевић и Милош Софреновић – једногласно је донео одлуку да се Награда "Мира Траиловић" додели представи "Галеб" у режији Арпада Шилинга и у извођењу позоришта Кретакор из Будимпеште (Мађарска), за поставку и изузетну редитељско-глумачку креацију која проналази кључ за највећу литерарну енигму 20. века и потврђује Чехова као нашег савременика. Специјална награда 40. Битефа додељена је представи "Само изгледа да сам мртав", позоришта Хотел Про Форма из Копенхагена (Данска), у режији Кирстен Дехихолм за виртуозно и префињено сценско обликовање музичког садржаја. Награда публике припала је представи "Језик зидова" Форума за нови плес Балета Српског народног позоришта у Новом Саду, а Награда "Политике" за најбољу режију Морису Бежару, једном од твораца, утемељивача и креатора модерног балета и игре.
|
"Само изгледа да сам мртав" | |
- Увек сам мислио да је Битеф добар ако видим на њему две-три заиста добре представе. Још нисмо видели све представе на овогодишњем Битефу, али већ сада могу да издвојим четири представе. То су, хајде да кренем од најекстремније, "Прича о Роналду, кловну из МакДоналдса" Родрига Гарсије који је сада велика звезда свих фестивала, потом "Карго Софија- Београд"; ту је и Шилингов "Галеб" као и Костанца Макрас са представом "Биг ин Бомбај". Необично ми је драго и што сам гледао представу "Јалова земља" на Ади Хуји. Ја ништа слично до сада нигде нисам видео – каже Никита Миливојевић, позоришни редитељ и директор Битефа и наставља:
- Један од мојих циљева везаних уз овогодишњи Битеф био је да представе на Шоукејзу имају пуне сале. То се и догодило. Ми смо прошле године кренули са Шоукејзом и није било довољно публике јер се дешавао током целог фестивала. То није био добар ритам. Ове године свели смо га на три дана и специјално за овај програм који приказује продукцију наших позоришта позвали смо бројне и утицајне људе светске позоришне сцене, нарочито људе који се директно баве продајом представа. Само онога дана када је почео Шоукејз стигло је чак тридесет угледних гостију. Резултат тога је да је Мари Цимерман позвала представу "Циркус Историја", у продукцији Битефа, на значајан позоришни фестивал у Аустрији. Најављују се и други позиви. Поносан сам на то. Пошто већ толико значајних људи долази на Битеф добро је да су сем фестивала видели и део продукције српског театра. Много битних људи из целе Европе сада има увид у то шта се код нас ради. Волео бих да те госте наредне године још боље искористимо – медијски и у креативним радионицама.
|
"Балет за живот" | |
Водитељ и модератор сусрета са ствараоцима на овогодишњем Битефу Бојан Муњин, критичар и театролог из Хрватске имао је, по природи свог посла, добар поглед и на представе и на реакције на њих. О 40. Битефу Муњин каже:
- Оно што ми се чини најважнијим на овом Битефу јесте један, хајде да га тако назовемо, социјални нерв који постоји у већем броју представа. Умјетници су инвестирали у њега разне врсте поетика да би прилично конкретно говорили о свијету око себе. То се види у представама "Прича о Роналду…", "Биг ин Бомбај", "Циркус Историја", "Пуста земља"… Видим да и редитељи из Србије чије су представе приказане на Шоукејзу на сличан начин виде вријеме у којем живе. Из тога ја закључујем да након свих различитих политичких казалишта, разних манифеста у казалишту седамдесетих година, сада више тога немамо. Данас, по мом суду, имамо један осјећај одговорности да умјетник животу погледа у очи и да о томе говори. Није тешко разлучити шта они при том виде: виде данашњи свијет као мјесто које, управо због тога што је препуно комфора, није баш најбоље мјесто за живот. Јер са једне стране имамо "уравниловку" комфора а са друге стране имамо насиље. Ту је и питање усамљености. Људи нису никада били усамљенији него што су данас. Мислим да је то јака поетска и морална црта представа на овом Битефу, а реализована је, у естетском смислу, уз кориштење свих могућих умјетничких техникалија. Судећи по ономе што су ти умјетници рекли, бришу се многе границе. У првом реду границе између живота и умјетности, али и између разних инструментарија који умјетници користе. Тако, мислим да је у умјетничком смислу ово једна добра ситуација, један виталан естетски тренутак. | |
|
