Водећа српска институција културе

Народна библиотека Србије, од 2005. пуноправна чланица Пројекта Европска библиотека (TEL), са најразвијенијим земљама Европе гради јединствени каталог и дигитални трезор Европске културне баштине. Разговарамо са господином Сретеном Угричићем, Управником ове институције.

Текст: Мила Милосављевић

Најзначајнија и најзнаменитија институција наше културе и духовности, Народна библиотека Србије последњих година бележи крупан напредак на пољу осавремењавања. Бројне су иновације на пољу компјутеризације, а најзначајније је формирање мреже Виртуелне библиотеке Србије (ВБС), са развојним центром у Народној библиотеци Србије. Захваљујући благодети умрежавања, фундус Народне библиотеке Србије доступан је корисницима широм света… О Народној библиотеци Србије разговарамо са господином Сретеном Угричићем, Управником ове институције.

Господине Угричићу, реците нам нешто више о иновацијама које су у Народној библиотеци Србије обележиле протеклих неколико година, тачније првих шест година трећег миленијума.

– У последњих неколико година унапредили смо све класичне функције националне библиотеке, а успоставили смо и читав низ нових, које раније нису обављане.

Према извештају Унеска из маја 2005. Србија је лидер у домену доступности научних информација у нашем региону, пре свега захваљујући пројекту КОБСОН (Конзорцијуму за обједињену набавку страних научних часописа и база података), који се реализује у НБС, а који финансира Министарство науке и заштите животне средине. Преко тог сервиса истраживачкој заједници у Србији доступно је 17.000 наслова најбољих иностраних научних часописа у електронској форми, и база података, потпуно исто као њиховим колегама у Оксфорду и Кембриџу, Јејлу, на Сорбони, у Хајлдербергу итд. Могу слободно рећи да је то најдрагоценији ресурс знања.

Једино функционално секторско умрежавање у информатички систем међу домаћим установама културе јесте мрежа Виртуелне библиотеке Србије (ВБС), са развојним центром у НБС (суоснивачи су Библиотека Матице Српске и Универзитетска библиотека Светозар Марковић, а у систему узајамне каталогизације ради тренутно преко педесет библиотека, двеста педесет библиотекара; централни каталог садржи 1,6 милиона библиографских записа). Захваљујући систему ВБС, у сарадњи НБС-а и Института Информацијских Знаности из Марибора успостављен је регионални систем узајамне каталогизације цобисснет, који обухвата пет земаља, што наш регион чини јединственим у европским и чак и светским оквирима.

НБС је водећа српска институција културе у пословима дигитализације културне баштине и продукције, по највишим светским стандардима. Систематски се дигитализује збирка највреднијих средњовековних ћирилских рукописа, збирка старе и ретке књиге, изузетна колекција грамофонских плоча на 78 обртаја, као и избор из фонда серијских публикација: комплетан лист "Политика" од првог броја до данас, светски релевантан авангардни часопис "Зенит", стручне серијске публикације НБС-а, итд. НБС је једна од тек неколико светских библиотека које могу да се похвале могућношћу коју нуде својим корисницима према концепту "Дубоког каталога". Дубоки каталог НБС парадигматски је помак у схватању и реализацији библиотечко-информационих услуга, јер обезбеђује директно преузимање читаве публикације која вам је потребна директно из библиографског записа у електронском каталогу. Саставни део записа чини линк ка опцији тзв. пуног текста ("од корица до корица") која се појављује на екрану у дигиталном облику. Тренутно, будући да је Дубоки каталог НБС још у експерименталној фази, преко електронског каталога НБС може се доћи до 2.000 јединица различите врсте грађе у пуном тексту: дигитализованих књига, ретких рукописа, часописа, чланака, географских карата, музичких звучних записа.

У којој мери наша НБС прати савремене токове библиотекарства у свету?

– НБС је према параметрима CENL-а (конференције националних библиотека Европе) у периоду од 2001. до данас највише напредовала од свих националних библиотека у Европи. Додуше, затечено стање запуштености из претходног периода било је драстично, па је овај резултат релативан, али показатељи говоре да је напредак објективан и врло приметан, о чему сведоче званичне и незваничне похвале колега из других земаља.

НБС је 2005. постигла велики успех и признање постајући пуноправна чланица пројекта Европска библиотека (ТEL – The European Library). Заједно са најразвијенијим земљама Европе градимо јединствени каталог и дигитални трезор Европске културне баштине, на принципима мултијезичности и интеркултуралности. У овом тренутку српски језик је један од осам језика преко којег је могуће јединствено једновремено претраживање централног европског каталога.

Учешћем у раду Управног одбора ТЕЛ-а утичемо на стратешки развој вероватно најамбициознијег пројекта паневропске оријентације данас.

На прошле године одржаном Светском самиту Информатичког друштва, Међународна библиотечка асоцијација IFLA издвојила је и презентовала једанаест узорних библиотечких пројеката из целог света, као врхунске примере како без библиотека није замисливо нити глобално нити локално информатичко друштво. Са својом Српском дечјом дигиталном библиотеком НБС се нашла међу тих једанаест светских најбољих библиотечких пројеката. Промовисани смо паролом: It's in Serbian, but look at it! (Ово је на српском, али ипак погледајте!)

Вебсајт НБС www.nbs.bg.ac.yu једно је од најпосећенијих интернет одредишта културе у Србији. Просечно наш сајт бележи 6.000 корисника дневно, што на годишњем нивоу износи преко два милиона онлајн информација и услуга свим заинтересованима из земље и света. НБС има најбогатију међународну сарадњу у рангу домаћих институција културе. На дневној бази одвија се сарадња са 300 адреса у свету. Представници НБС учествују на многим светским, европским и регионалним стручним скуповима, као што је и број иностраних стручњака који посредством НБС гостују у нашој земљи већи него у било којој другој домаћој установи културе (120 посета нашој библиотеци у 2005, а ове године већ је било око стотину посета).

Како се носите с материјалним потешкоћама, у којој мери потребе задовољава Министарство, има ли иностраних донатора?

– Кад сам дошао у Народну библиотеку и започео са реформом институције, мислио сам да ће новац бити главни проблем. Испоставило се, међутим, да није тако. Пре или касније, то се некако реши. Највећи проблем је у нашим главама.

Које планове имате за наредни период?

– Најважнији задатак у наредном периоду јесте реконструкција и ревитализација ентеријера НБС.

Овај велики захват преобразиће унутрашњост националне библиотеке. Пројекат ће бити финансиран средствима из Националног инвестиционог плана. Данашња НБС представља прворазредни информациони и културни капитал Републике Србије. Њене основне мисије јесу заштита, презентација и промоција културне баштине у земљи и свету, али и пружање свих врста информационих услуга свим грађанима Србије и корисницима широм света.

Данашња зграда НБС није функционално, просторно и физички у адекватном стању да одговори на све веће потребе и захтеве корисника из земље и света. Капацитет читаоница НБС није довољан ни на дневном нивоу да прими постојећи број корисника.

Реконструкција и ревитализација ентеријера НБС неопходан је услов њеног успешног будућег пословања и обухвата више сегмената: реконструкцију улазног хола, пријемних информативних пултова, свих читаоница, кафетерије, тоалета, промену дотрајалих радних столова за 500 корисничких места, 200 нових столова и столица за нове читаонице, доградњу информационе инфраструктуре, постављање рачунара у свим читаоницама, реконструкцију унутарњег осветљења. Затим, комплетно информатичко-технолошко опремање НБС, што подразумева доградњу информатичке инфраструктуре, провод нових оптичких каблова, постављање нових радних станица и рачунара на свим корисничким местима. Најзад, израдићемо и пројекат реконструкције трезора за чување највредније грађе НБС – средњовековних ћирилских рукописа и инкунабула, што подразумева стварање најоптималнијих мера заштите баштине по светским стандардима у погледу контролисаних услова за чување те посебно осетљиве грађе.

Остварењем ових основних циљева НБС ће постати модерна зграда, функционална и спремна да прима све већи број корисника и њихових захтева за информацијама, јер ће капацитети читаоница бити повећани за преко 30 одсто.

Постоји ли нешто што сте као управник желели да уведете, урадите, примените у Народној библиотеци, а да то због материјалних и других околности нисте могли? – То је проширење нашег централног магацина и комплетна реконструкција трезора. У депоима НБС чувамо пет милиона јединица библиотечке грађе, али наше колекције непрестано расту, па им треба обезбедити адекватан простор по највишим светским стандардима струке и технологије.

Али и то ће ускоро доћи на ред.

Ви сте превасходно писац. Остаје ли вам времена за писање и на чему тренутно радите?

– Књига коју сам припремио за штампу јесте збирка есеја насталих у последње 3-4 године и имаће наслов "Увод у астрономију". Бави се питањима статуса и стратегија уобразиље и статуса и стратегија одговорности у Србији. Уобразиља и одговорност су темељ културе. А култура даје принципе конституисања друштва. Статус одговорности – зато што се друштва и културе деле на два типа: или брину о уверењима која владају у заједници и контролишу та уверења или брину о последицама својих уверења и труде се да контролишу те последице. Србија је друштво контроле уверења, а треба да постане друштво контроле последица уверења. То би била моја дефиниција наше транзиције. А зашто је имагинација пресудна? Зато што је само имагинација слободна – као што је то Луис Буњуел тврдио – човек није. Дакле, статус имагинације одређује статус слободе. Реци ми у чему твоја имагинација заказује и знаћу каква је твоја реалност, рећи ћу ти какав је твој живот.

Откуд наслов "Увод у астрономију"?

– Из више разлога, али открићу овом приликом два: прво, јер ми Срби већином и даље верујемо да смо космичка тела, тако да небески народ нема историју него астрономију. Друго, зато што су уметничка дела као звезде: једнако сјаје и оне које постоје и оне које су давно угасле. "Увод у астрономију" изаћи ће из штампе пред Сајам књига, крајем септембра.