Битеф, Београдски интернационални позоришни фестивал понудиће ове године, у свом јубиларном издању, синтезу оних основних позоришних тенденција које су карактерисале програм Битефа током четири деценије његовог постојања.
Тако ће београдска публика од 15. до 30. септембра видети представе из целог света које обрађују:
| традиционални ритуални плес и његове одјеке ("Ћалонаранг", "Сенке"), класику на нов начин ("Двострука непостојаност", "Галеб", "Дон Жуан"), ангажовану драму XX и XXI века ("Прича о Роналду, кловну из Макдоналдса", "Сизве Банзи је мртав"), кореодрамске представе ("Језик зидова", "Ballet for Life", "bODY_rEMIX/gOLDBERG_vARIATIONS"), mixed-media ("Big in Bombaj", "Само изгледа да сам мртав", "Циркус историја", "Последњи пејзаж") и позориште на отвореном, заступљено представом "Јалова земља" коју ће холандска Компанија Дакар извести на Ада Хуји. Аутори представа овогодишње селекције највећи су живи уметници света попут Питера Брука и Мориса Бежара, као и неки од најзанимљивијих стваралаца савременог театра попут Родрига Гарсије или Арпада Шилинга. |
 |
О једном од најцењенијих позоришних фестивала у свету разговарамо са његовим уметничким директором и селектором Јованом Ћириловим који је уз Миру Траиловић и један од оснивача Битефа.
Колико је на селекцију овогодишњег Битефа утицала чињеница да је ово четрдесето издање Фестивала?
– Имали смо то на уму, наравно. Поред осталог, трудили смо се да ове године заиста доведемо представе из целог света. Дакле, овогодишњи Битеф није евроцентричан, мада највише представа долази из Европе јер је то подручје којем припадамо, а и продукција је ту најбогатија. Битеф 06. отвара се са канадском представом. Јужна Америка је заступљена преко два редитеља, то су Констанца Макрас са немачком представом "Big in Bombay", која носи јак печат аргентинске маште и Родриго Гарсија који живи у Шпанији и жање успехе на фестивалима по свету. Он долази са једном шокантном представом која је при том и јако у тренду зато што је антиглобалистичка и зато већ у наслову има "Макдоналдс". Из Азије имамо две представе. Једна је из Сибира, врло суптилна представа, руски емотивна, а друга је са Балија. Било би важно да "Ћалонаранг", ритуална плесна драма са Балија стигне (за сада постоје извесне сумње, због финансијских разлога) зато што је то кључна представа преко које је Арто извео своју теорију невербалног, ритуалног позоришта. Африка је заступљена драмом "Сизве Банзи је мртав" јужноафричког писца Атола Фјугарта у којој играју глумци из Малија и Конга, а редитељ представе је Питер Брук. Комад говори о друштвеним проблемима Африке али садржи и један специфичан хумор.
|
|
|
Шта су нове позоришне тенденције данас када је баријера између драмског и плесног сценског израза већ срушена и када је модернистички израз већ преживео постмодернистичку ревизију? Да ли је то нова емотивност коју, како кажете у једном од својих текстова, на 40. Битеф доносе Мари Шујинар, К. Макрас, Ј. Нађ, Шилинг…
– Немогуће је стварати уметност без емоција, нарочито у позоришту где имамо живе играче. Емоција је можда најважнији елеменат позоришта јер је сазнавање света емотивно, пре него рационално. Без емоција нема уметности а поготово плесне, међуплесне невербалне и вербалне позоришне уметности. Што се тиче срушених баријера, то је тачно. Нажалост наши позоришни критичари то још нису приметили, мада се Битеф свих ових година баш трудио да их обавести.
 |
Да сте селекцију овогодишњег Битефа правили од представа које су биле на досадашњих 40 фестивала, који наслови би били на врху те листе?
– Занимљиво. Био би то један виртуелни Битеф. Мораћу сада да импровизујуем, али у сваком случају био би ту један Ливинг театар, био би Гротовски, La Fura dels baus, Боб Вилсон, Марталер, вероватно један рани Љубимов, био би ту и нов Васиљев са представом која ће вероватно бити на следећем Битефу, Пина Бауш, Штајн и наравно Питер Брук.
На овогодишњем Битефу видећемо остварења Питера Брука и Мориса Бежара, вероватно највећег живог редитеља и највећег кореографа. Када сте се први пут срели са Бруком? |
– Одавно, када је први пут дошао у Београд, на Битеф. Шетали смо Калемегданом и памтим да је рекао да сматра да је света обавеза свакога уметника који држи до себе да сам себе не понавља. Стално је тражио нешто ново.
Шта је ново у Бруковој представи коју ћемо видети овог септембра у Београду?
– Нов је његов социјални ангажман везан за Африку. Он је под великим утицајем теозофа, чак и мистика Гурџијева. Ја лично мислим да је Брук већи мислилац од Гурџијева, али ако њему помаже, односно ако ће такви утицаји Европској цивилизацији помоћи да буде мање агресивна, онда је то добро. Сматрам да будизам данас тешко може да се накалеми на европску културу, али ако неком помаже само нека изволи.
Да ли је било тешко изабрати представе из домаће продукције?
– То је увек најкритичније јер је тешко да наша представа може да конкурише целом свету. То је превелика конкуренција. Ове године, први пут, Соња Вукићевић у продукцији Битеф театра прави представу специјално за Битеф.
Да ли сте представе са простора бивше Југославије уврстили у селекцију зато што оне заиста заслужују да буду приказане на Битефу или зато што мислите да би требало да имамо преглед онога што се у том културном простору дешава?
– И једно и друго. Мислим да живимо у концентричним круговима и треба знати шта се у окружењу дешава. То доста постиже Стеријино позорје. Битеф ове године има представе из Словеније, Македоније. Словенско бмладинско гледалишче долази са комадом "Један и други" у режији Ивице Буљана, а НУ Драмски театар Скопље са Молијеровим "Дон Жуаном" у режији Александра Поповског.
Битеф има веома богат пратећи програм и просто је штета што се толико тога квалитетног и занимљивог дешава у исто време те је питање колико публика и стручна јавност могу да стигну да све виде и чују.
– Ево ја ћу вам рећи. Пратећи програми се праве под притиском младе генерације која је око мене у организацији Фестивала. Они су јако амбициозни и имају велики апетит. Организују креативне радионице, округли сто, програм Битеф на филму… Ове године, као интегрални део Битефа, имаћемо и специјални програм – Showcase у оквиру којег ће бити приказане наше, домаће представе намењене иностраним гостима. Тако ће директори значајних европских фестивала видети представе из наших продукција. Доћи ће представници Авињонског фестивала, представници руског фестивала Златна маска, Балтичког фестивала који ће правити exjugoslovenski фестивал, доћи ће и најстрожи светски селектор и критичар госпођа Цимерман. Она, између осталог, не дозвољава да јој се плати ни пут, ни хотел, ни дневнице. До те мере жели да буде независна. То је принцип за углед.
Ви сте ове године позвали редитељку Ању Сушу да буде ко-селектор?
– Јесте. Ања је учествовала у селекцији и изабрала је три представе. Она ће убудуће имати равноправно учешће у селекцији. Ко боље представе предложи, довешће више представа по свом избору на Битеф. Тако смо некада радили Мира Траиловић и ја. Али ми смо то представљали као заједничку селекцији, нисмо наводили ко је изабрао које представе. Ања је ове године објавила које представе је она изабрала. Немам ништа против ни таквог принципа. Она је једна цивилизована, културна особа која добро зна шта хоће. Ми идемо у истом смеру, мада не мислимо увек исто о неким стварима, што је такође добро.
| 
