Скулптуре Лепенског вира

Монументалне скулптуре настале у VII миленијуму пре нове ере на тлу данашње Србије, миленијумима пре култура Месопотамије и старог Египта, представљају аутономну духовну творевину тадашњих житеља ђердапске обале Дунава.

Текст и фотографије љубазношћу Народног музеја у Београду

Епонимни локалитет културе Лепенски Вир налази се на српској обали Дунава, недалеко од Доњег Милановца. Систематска археолошка ископавања током којих су, поред надалеко чувених скулптура, откривени многобројни жртвеници, ватришта и трапезоидни архитектонски објекти подизани према јединственој геометријској шеми, сведоче о чињеници да је реч о једној од најкомплекснијих и најинтригантнијих преисторијских култура.

Захваљујући раду академика Драгослава Срејовића, руководиоца археолошких ископавања Лепенског Вира, данас знамо да је пре 9.000 година у Ђердапској клисури постојало комплексно мезолитско насеље које одише складом из-међу амбијента и архитектонских форми. Током археолошких ископавања крајем шездесетих година прошлог века, на локалитету Лепенски Вир је, између осталог, пронађено чак 17 јединствених антропоморфних скулптура.

Скулптуре настале у VII миленијуму пре нове ере, миленијумима пре култура Месопотамије и старог Египта, пред-стављају аутономну духовну творевину тадашњих становника Ђердапа. За све чланове заједнице оне су биле највеће светиње које су поштовали, а које су им откривале истине о свету који их окружује и одређивале понашање у свакодневном животу.

Монументалне скулптуре представљају иконографску илустрацију једног сложеног мита, а за њихово разумевање и сагледавање постоји неколико теорија. Према једном тумачењу, преко скулптура постављаних уз кућна огњишта, чланови заједнице су се повезивали са водом и каменом
– вечним елементима из свог најближег окружења. Друго тумачење говори о томе да антропоморфне скулптуре са локалитета Лепенски Вир представљају индивидуализовано биће божанства које је идентификовано као божанство Сунца. У складу са овом теоријом, Љубинка Бабовић у својим књигама објашњава како ове скулптуре репрезентују полну подвојеност живог света. Мушки принцип (Данубиус) представљен је кроз ихтиоидне (риболике) форме, док је женски принцип препознат у пчели (Прародитељка и Водена вила). Скулптура Адам представља човека у форми фетуса и једина је са људским телом и главом, док је скулптура Хронос једина алегорична представа бога Сунца у антропоморфном обличју.

Монументалне скулптуре са локалитета Лепенски Вир данас се чувају у Народном музеју у Београду, док је део покретног археолошког материјала, откривеног током систематских истраживања локалитета Лепенски Вир, могуће видети у Музеју Лепенски Вир (село Бољетин код Доњег Милановца).