Виртуелни ход кроз илуминације

Многи велики градови у свету добили су синониме за своја имена по којима су једнако препознатљиви. Њујорк је познат као "Велика јабука", Рим као "Вечни град"... Када се изговори "Град светлости" никоме не треба објашњавати да је у питању главни град Француске. Нема метрополе која уме толико да опчини као што то може Париз.

Текст: Ивана Кладарин Панић
Фотографије: Милан Мелка

Кад помислим на Париз, слух ми дочарава звуке хармонике из малених бистроа. Подврискују плесачице из Фоли Бержера. Џез се на праменовима дима лелуја из клубова. "У Паризу су улице распеване, а камен као да говори", надалеко су познате речи писца Хенрија Милера.

Затварам очи. Испред маленог кафеа, обасјан месечином, седи Ремарков јунак Равик и испија калвадос. Још једна бесана ноћ. Разапет између мучног живота у туђини и љубавних патњи, поглед подиже ка Тријумфалној капији. Овај славолук, један од најзначајнијих градских симбола, висок педесет метара, довршен је 1836. На њему је приказано више десетина победа Наполеонове војске и споменик Незнаном војнику из Првог светског рата.

Престајем да размишљам о херојима мојих омиљених новела из младости. Пажњу ми, игром светлости, заокупља кула Гистава Ајфела, јединствен архитектонски подухват индустријског доба, подигнут давне 1889. Храбро побеђујем пространство Јелисејских поља, ослушкујем птице из Булоњске шуме, џиновским корацима газим авенијом Шанзелизе. Стижем до срца Париза – Трга Конкорд, где је током Буржоаске револуције погубљено преко 1.200 људи, укључујући и краљевски пар. На месту где се некада налазила гиљотина у небо стреми обелиск из храма Рамзеса II у Луксору, који је египатски вицекраљ Мехмед Али поклонио Француској 1830. године. Испред раскошне фонтане на тргу окупљају се љубавници...

Кад помислим на Париз, у ноздрвама се разлегну његови мириси, мириси које је тешко објаснити, али које нема ни један други град на свету. Сећањима ми пролећу слике импресиониста разливених облика. Монеов град у пастелној измаглици. Дегаове балерине заустављене у покрету. Ватрене играчице канкана искачу са Лотрекових плаката.

Само је један Париз и само је један Лувр. Фикција је да стаклена пирамида испред најпознатијег музеја на свету, према написима Дена Брауна у бестселеру Да Винчијев код, крије Свети Грал. Истина је да се у овој некадашњој краљевској палати налази најбогатија збирка уметничких предмета начињених од постанка света до данас. У величанствено пространство Лувра на крилима ме уноси Нике из Самотраке, античка богиња победе. Крећем се кроз лавиринт уметности. Египатски писар ме не гледа у очи – своје поверење је поклонио Шамполиону. Одмахују ми Ерос и Психа. Тајанствено се смеши Да Винчијева Мона Лиза а Богородица и Света Ана провирују из пећине. Магична светлост исијава са Рембрантових слика. Рубенсове путене жене размештају се у китњастим рамовима. Укрцавам се на Жерикоов Сплав Медуза и упловљавам тамо где највише волим да обитавам – међу импресионисте.

Кад помислим на Париз, у устима ми се отапају разноврсни укуси сирева уз лагано крцкање багета и гутљај црног вина. На мансардама уметници из разних земаља разговарају о вечним питањима етике и естетике. Изнад града, на Монмартру, справљају се специјалитети француске кухиње чувене по својим укусима.

Седим на степеницама најпознатијег боемског кварта на свету. Атмосфера је непоновљива. Осећам се јединствено у шаренилу сунцобрана малих кафеа и штафелаја уличних портретиста. У средишту свакодневне изложбе на отвореном, слушам уличног музичара напуклог гласа док изводи Брелове шансоне. Поред мене на сунцу блешти снежнобела базилика Сакре-Кер.

Враћам се у подножје до најчувеније градске цркве на острву Сите изграђене у готичком стилу. Са крова Нотр Дама искежено ме посматрају застрашујуће немани. Игноришем их и улазим. Игоов Квазимодо се уморним кораком пење према звонику. Спуштам се у крипте где се налазе остаци кућа од пре два миленијума. Време брзо пролази док шетам богатом ризницом. По каменом поду и зидовима цркве, завршене почетком XIII века, зраци сунца обојени многобројним витражима исписују историју постанка француске метрополе.

Град је настао средином III века пре наше ере око келтског утврђења Лутеције, које се први пут помиње у шестој књизи Јулија Цезара из циклуса О Галским ратовима. Када су се Римљани приближили овом насељу 52. године пре наше ере, Паризи, келтско племе по коjeм је град добио име, спалили су Лутецију и све мостове. Римљани су на левој обали Сене, на брду данас познатом као брдо Свете Женевјеве, саградили нови град са термама, форумом и амфитеатром. У римској Галији овај град је називан Civitas Parisiorum, или Паризија.

Град су током два миленијума подизали владари и војсковође, уметници и пустолови, додајући му свој печат. Из такве својеврсне еклектике настао је данашњи велеград. Током векова Париз се мењао, али је остао свој, остао је недосањани сан свих уметника и симбол љубави свих занесењака света. Због његове лепоте и бурне историје, која је оставила дубок траг, сваке године Париз посети до тридесет милиона туриста, чиме он чини најпосећенију туристичку дестинацију у свету.

Усмеравам кораке ка Тргу Инвалида. У његовом центру обасјан сунцем блешти златни кров цркве Луја XIV. Ту су смештени земни остаци Наполеона Бонапарте допремљени 1840. са острва Света Јелена. Налазе се у кружној крипти са стакленим кровом, положени у монументални саркофаг од црвеног мермера. Недалеко одатле, у Роденовом музеју, његова величанствена скулптура Мислиоца покушава да открије суштину постања.

Кад помислим на Париз, оживљавају раскошне слике златног доба француске историје. Краљ Сунце плеше на позлаћеној барокној позорници. Марија Антоанета не зна којом посластицом да се заслади. Жозефина пролази кроз алеје ружа у башти Малмезона.

Недалеко од града је Версај, велелепни замак из XVII века, отвара своје капије. Један од најлепших вртова света прима ме у загрљај. Ово седиште француске монархије, од владавине Луја XIV 1682. до револуције 1789. године, било је најлуксузнија палата у Европи.

Када се изговори: "Град светлости", сви знају да је о француској престоници реч. Зато данас, кад помислим на Париз, пред очима ми затрепере милиони попаљених светиљки у пролећној ноћи. Сена дубоко сакривена у генетском коду града тече лењо, повезујући га са Бургундијом на једном крају и каналом Ламанш на другом. Са доласком ноћи укрцавам се у сећању на један од бродова. Поред мене Преверова сен лагано рецитује незаборавне стихове "Сена је ко нека особа, неки пут трчи и иде журно, увек убрзава корак кад сутон пада...". Брод лагано плови реком која убрзава. Град са реке светлуца очаравајуће.

Авиони Јат ервејза из Београда за Париз током летњег реда летења полећу сваким даном у 9.20. Из "Града светлости" повратни летови предвиђени су за 13.00 сати. Од 16. јуна до 15. септембра биће уведен и додатни лет у из Београда са поласком у 13.55 понедељком, средом, петком и суботом, док је повратни лет из Париза планиран за 17.25.