Ђавоља варош

Ђавоља варош је тренутно на другом месту листе нових седам светских чуда природе у категорији пећина, формација стена и долина. Гласање за избор финалиста 7 нових чуда природе траје до 7. јула. 2009. године.

Текст и фотографије: Драган Боснић

Југ Србије је познат по минералним и термалним водама па се једна пространа регија у том делу назива Топлица. На крајњем југу Топлице, на обронцима Радан планине, постоје извори који су претерано минерални и у њиховој непосредној близини нема никаквог растиња. Тамо где нема растиња јавља се ерозија земљишта и необични пејзажи. На огољеној падини планине Радан ветар, кише и бујице током дугог периода спирали су растресито земљиште. Неком "ђавољом" игром на растреситом земљишту биле су и тешке андезитне плоче. Оне су притискале сипљиво земљиште испод себе и нису дозвољавале ерозивним силама да га сперу. Време је пролазило, а необични стубови су полако расли. Људи су од давнина избегавали сабласне стубове па како нису могли да објасне њихов настанак, испредали су легенде. По једној легенди, варош су направили ђаволи од разрушених цркава (занимљиво је да се у непосредној близини Вароши налазе темељи цркве којој мештани не знају порекло). По другој причи ђаволи су хтели да венчају брата и сестру у поменутој цркви. Нека сила је хтела да спречи грех па је окаменила сватове. Трећа прича говори о две колоне сватова који су пошли по исту девојку у исту цркву па их је иста сила окаменила. Занимљиво је да се, гледајући с брда, виде две камене колоне које као да су се управо среле. Постоје и приче о ђацима и ђаволима који су се међусобно кладили: ђаци су надмудрили ђаволе, а ови су се окаменили. И, на крају, поменимо причу о суровом аги која каже да је ага окаменио непослушну рају.

Мештани тврде да се сабласне колоне крећу, што је делимично и тачно. Кад с временом са окамењене пирамиде падне тешка андезитна плоча, киша и ветар спирају пирамиду без капе, а на месту где је капа пала ствара се нова фигура. Наравно, то је временски процес који далеко надмашује људски век.

Вода која је спрала вегетацију са падине има црвенкасту боју насталу од значајних примеса гвожђа. Црвена вода је средњовековним рударима Сасима била показатељ да у близини има доста гвожђа, па су поред потока још видљива два стара рудника. Данас рудници не раде, мрачне силе не плаше људе, а Ђавоља варош је постала занимљиво туристичко одредиште.

Од регионалног пута Куршумлија–Мердаре води асфалтни пут који је узан и оштећен. Ту, код последњих сеоских кућа, почиње атрактивна пешачка стаза која је недавно и осветљена. Стаза је дугачка око 1.200 метара и води уз поток премоштен дрвеним мостићима. Стаза води кроз бајколику шуму, поред напуштених саских рудника и врела из којих избија "ђаволска" црвена вода. Како би се Варош што боље видела, подигнута су два видиковца, а преко сувог корита којим повремено затутње бујичне воде, изграђен је леп мост. Ђавоља варош се мења са дневним светлом и годишњим добима. Јутарње светло појачава њене обрисе, тврдо подневно сунце истиче до максимума структуру сабијеног материјала, а залазеће сунце појачава црвени колорит. Киша и ветар најбоље дочаравају њено ђаволско порекло сабласним котрљањем воде и каменчића око окамењених сватова. Мештани, иначе, знају тачно ко је ко у колони окамењених сватова. Како је поп остао без капе, реално је очекивати да ће у неком периоду сватови остати без њега. Разноликост Ђавоље вароши најбоље могу да сагледају учесници фото- колоније која се овде годинама одржава.

За организоване групе обично се организује ручак на излетишту које се налази на почетку пешачке стазе. То је најбоље место на којем се могу открити изузетна кулинарска умећа и гостољубивост житеља тог дела Србије. Наиме, за Топличане се каже да кад им дођу гости, они изнесу све што имају од хране у кући на сто – а то значи да је сто препун ђаконија. При томе се извињавају што нису знали да ћете да дођете, јер би они већ нешто припремили! За многе госте је највеће искушење чувена топличка здравица. Домаћин наздрави једном од гостију чашом ракије од један деци и попије је наискап. Гост наздрави неком другом и он окрене пуну чашу. Здравице се продужавају док се не направи бар један круг.

Десетак километара северније воде су прошле кроз благотворније слојеве и избиле код села Пролом. Ове воде су нискоминерализоване са великим бројем минерала у малим количинама и имају изражено природно диуретичко и бактериостатно дејство. Погодне су при лечењу болести бубрега, мокраћних канала, органа за варење, периферних крвних судова, ванзглобног реуматизма и болести коже. Бањски третман обухвата питке куре лековите воде, хидротерапију, електротерапију, кинезитерапију, ручну масажу и пелоидотерапију односно лечење лековитим блатом. Пролом бања је бањско али и климатско лечилиште са добрим смештајним капацитетима па је добро посећена током целе године.

Поред поменуте Ђавоље вароши и у непосредној близини бање налази се и црква-брвнара посвећена светом кнезу Лазару. Ово је једина црква-брвнара у Топлици, а занимљива је због шљива које расту поред ње и увијају се увек у истом смеру. С временом се шљиве осуше и падну, али расту нове, опет уврнуте. Једино објашњење за ову необичну појаву нуди легенда настала после Косовског боја. По предању, војска из топличког краја окупила се пред бој на причест пред црквом-брвнаром. После причести направили су шест кругова око цркве и отишли на Косово. Прича се да су мајке и младе снаше данима чекале пред црквом војску да се врати и увртале вратове, али са Косова се нико није вратио. Од тог времена се шљиве које расту поред цркве увијају у смеру којим је војска обилазила цркву а жене увртале вратове. Шљиве које расту даље од цркве сасвим су обичне. Једно од чуда Пролом бање су и болесници који се из бање враћају залечени, мада медицински радници и познаваоци лековите воде то не третирају као чудо.

Посетиоцима Пролом бање који пожеле да виде нешто више, препоручује се посета оближњој Куршумлији у којој се налазе прве две значајније задужбине српског владара Стефана Немање. То су цркве посвећене Богородици и светом Николи. Према предању од оловног крова цркве Светог Николе прављени су куршуми (меци) па је насеље добило име Куршумлија.

Гласање за Ђавољу варош   Ђавоља варош је једини кандидат Србије у избору за Седам светских чуда природе. Прву фазу гласања "ђаволи" су завршили на високом 11 месту (међу 400 кандидата из целог света), а све време били су најбоље пласирано чудо Европе! У току је друга фаза гласања, када сви који су већ гласали могу поново да то учине (www.djavoljavaros.com). Сви који гласају морају да, поред Ђавоље вароши, наведу још шест кандидата, а да, затим, на свом меилу свој глас потврде. Наш кандидат тренутно води у групи "Rоcк fоrmаtiоns", а важно је да до јула остане међу 77 најбоље пласираних, јер међу њима панел експерата бира 21 фаворита после чега следи светска промоција. Због тога, сами организатори од почетка наглашавају да није довољно имати милионе гласова, јер у конкуренцији са Кином, Индијом или земљама латинске Америке нико не би могао да победи, већ да је најважније колико сам народ прихвата свог кандидата. О томе колико су Срби поносни на Ђавољу варош најбоље говоре подаци: прошле године овај локалитет посетило је 60.000 туриста. Последњих 30 година "ђаволе" није видело више од 5.000 људи! У последњих годину дана Ђавоља варош добила је пут (на који се чека три деценије), ноћно осветљење, видиковац, паркинг, тоалет, возић, стручне водиче и све што чини популарно туристичко одредиште. Ђавољу варош је, захваљујући овом избору, Завод за заштиту природе у јануару предложио је седишту УНЕСКО-а да је стави на листу природне светске баштине као јединстено чудо у Европи. (А.М.)