Осамдесетшестогодишњи Јован Бошњаковић поседује једну од најбогатијих колекција старих српских акција које излаже и размењује на сајмовима антиквитета.
Текст: Јелена Глигорић |
Сајмови антиквитета су места на којима се поред антиквара окупљају најразноразнији колекционари и хобисти. Међу њима и ретки скрипофили – сакупљачи вредносних папира, пре свега акција. Доајен, 86-годишњи господин Јован Бошњаковић, који потиче из трговачко-банкарске породице, као дванаестогодишњак је почео да се бави филателијом. Било је то тридесетих година прошлог века. Нешто касније и нумизматиком. Непосредни повод је била већа количина османлијског новца, поклон који је добио од мајке. Некако у исто време појавила се књига "Османлијски новац на подручју Понишавља и Пирота", која му је заголицала машту и подстакла га на сакупљање старог новца.
|
– Године 1934. у мојој породици су се појавиле акције Есконтне банке, Трговачко-занатске банке, Ћилимарске банке и Занатске задруге. Ова новина је и мене привукла и постепено сам почео да улазим у свет вредносних папира и сам сам постао акционар. Као и мој отац и мој старији брат, имао сам акције Привредне банке у Пироту. Наравно и неких других банака. Када је њихово емитовање завршено, почео сам да их сакупљам уз стари папирни новац. |
 |
Многе акције сам добио од трговачких породица које су биле пријатељи са мојом фамилијом, уз образложење да је то прошлост и да им више не требају – присећа се чика Јован.
Након завршетка Трговачке академије, 1937. године г. Бошњаковић се запослио код познатог српског трговца и великог задужбинара Владе Митића. Наравно, у колекцији господина Бошњаковића су све акције овог трговца.
После неколико деценија вредног сакупљачког рада, Јован Бошњаковић данас поседује скоро 900 примерака старих акција, безмало све које су издате на овим просторима до 1942. године Најстарије датирају из 1879. године, из Кнежевине Србије, а затим из 1882. године када Србија постаје краљевина.
– За мене је најлепши примерак акција из 1904. године, на којој је лик хајдук-Вељка Петровића, а тираж је био свега 300 примерака. То је акција Крајинске банке, чија је номинална вредност била 50 динара. Врло је декоративна и тражена. Њена садашња вредност је 150 евра. Акције се, иначе, не могу вредновати ни по номинали ни по декоративности. Све имају неку своју вредност: за банку, за одређени крај или град. Од око 1.200 примерака којису ми прошли кроз руке, немогуће је рећи које су акције најдекоративније; све су лепе и богато илустроване. |
Једна од најзначајнијих карактеристика акција, па и ових које су емитоване на територији Србије, односно Краљевине Југославије, јесте њихова изузетна ликовна обрада. Заправо, акције су својеврсне уметничке литографије за чију су израду ангажовани врхунски уметници и штампари. Атрактивним и привлачним изгледом требало је да истакну сопствену вредност и тиме утичу на привлачење нових акционара, и да већ на први поглед покажу да је реч о хартији од вредности. По томе су чак опонашале новчанице. Сваку акцију, пре свега, краси одређена бордура. Најчешће је израђена применом сложених геометријских фигура, које творе лепе преплете. На много акција налази се алегорија земље, односно нације где је акционарско друштво основано. Уз ову алегорију често се додају и друге фигуре које директно упућују на место седишта фирме.
Прегледом колекције старих српских и југословенских акција између два рата, поред младе жене која представља Србију, често се могу видети шаре преузете с пиротског ћилима, или младићи и девојке у ношњама одређеног краја. Акција Српско-американске банке, једна од најлепших штампаних код нас, у маниру артдекоа, има силуете кипа Слободе из њујоршке луке и силуету Београда са доминантним звоником Саборне цркве.
Често су коришћене алегоријске фигуре, које су додаване да би се представила делатност којима се акционарско друштво бави или које величају особине пожељне код предузетника. Тако се уз Хермеса, бога трговине, често налазе и богиња вегетације, ако се ради о пољопривредним друштвима, или зупчаници, ако се ради о индустрији или пак, цртежи авиона као што је случај на акцијама "Аеропута". Уз све то чест мотив је пчела и кошница које представљају радиност и марљивост. |
Првим акцијама у свету сматрају се оне издате у Португалији, у другој половини 17. века. У Србији су прве емитоване два века касније. Ипак, Срби су се акцијама бавили и пре него што су у Србији основана прва акционарска друштва. Половином друге деценије 19. века у Новинама српским, које су тада излазиле у Бечу, могли су се свакога дана читати извештаји са бечке берзе о курсевима, осим осталог, и банкарских акција. У самим новинама, с времена на време, појављивали су се позиви на упис и уплату нових емисија акција.
Прва акционарска друштва у Србији основана су двадесетих година 19. века. За владавине кнеза Александра Карађорђевића, 1860. године, донет је Законик трговачки за књажество Србије, а после Велике скупштине, 1868. године и доношења новог Устава наредне године, комплетирана је законска регулатива око оснивања и рада акционарских друштава, након чега су основани и први новчани заводи, прве фабрике и прве окружне штедионице. Године 1869. основана је прва српскабанка, и то као акционарско друштво, а затим у наредне две године и Београдски кредитни завод, Ваљевска штедионица и Смедеревска кредитна банка.
Проширење тржишта после Првог светског рата донело је и пораст економске активности. Емисија акција била је уобичајени, чак можемо тврдити и најраширенији начин прикупљања капитала, како за оснивање нових предузећа, тако и за проширење делатности већ постојећих. Пред Други светски рат, 1937. године, у Краљевини Југославији биле су регистроване 584 банке – акционарска друштва.
 |
Акције Аеропута
Одбор за оснивање "Друштва за ваздушни саобраћај А. Д." формиран је 6. фебруара 1926. године, кад су усвојена и правила Друштва. Од 26. априла отпочео је и упис акција у износу од шест милиона ондашњих динара подељених у 24.000 акција од по 250 динара. Акције су гласиле на име акционара, чиме је избегнута могућност да контролу над Друштвом преузму страни купци. |
|
Упис акција нажалост није кренуо жељеним темпом. До краја марта 1927. било је уписано и уплаћено само 2.500 акција, због чега је претила опасност да у складу с важећим законом о акционарским друштвима, "Аеропут" буде расформиран.
Идеју како да се спаси компанију у оснивању дао је инж. Тадија Сондермајер, који је предложио да Леонид Бајдак и он обаве етапни лет авионом од Париза до Бомбаја у Индији. Сондермајер је, пре свега, наду полагао на пропагандни ефекат овог подвига који је максимално требало да афирмише домаће ваздухопловство и убрза упис акција "Аеропута".
Након историјског лета ова два изузетна пилота, од 20. априла до 2. маја 1927, упис акција је порастао преко сваког очекивања, па је одлучено да се у оптицај пусти додатни број акција, од по 750 динара. Почетком јуна 1927. откупљено је 36.000 акција, што је обезбедило повећање номиналног капитала са шест на девет милиона динара. То је омогућило да нова компанија приступи набавци првих авиона и убрза припреме за отварање прве линије. | | |
|
