Шампиони из Србије

Новак, Ана, Јелена и Ненад својим успесима не престају да одушевљавају српску и светску јавност, проносећи добар глас о Србији где год да се појаве.

Текст: Вања Савић

Новак Ђоковић, најбољи српски тенисер свих времена и даље је жељан успеха. Чак и после победе на Аустралијен опену, 27. јануара 2008. Пред собом има још петнаест година активног бављења белим спортом, а по мишљењу многих, његово време тек долази.

Двадесетогодишњи Новак је након освајања седам великих турнира, као трећи тенисер на АТП листи прошле године постао најбоље пласирани српски тенисер икада, а ове године у Мелбурну наставио је узлазном линијом, по други пут победивши Федерера. У финалу је победио Жоа Вилфрида Цонгу из Француске, освојио један од четири највећа тениска турнира и постао први Србин коме је то успело.

– Није лако описати осећај после освајања једног гранд слема. Тамо, у Аустралији још нисам био свестан свега, тренутно се све дешава врло брзо и све иде у моју корист. Било је то моје друго гранд слем финале. Победио сам и поносан сам на себе и своју породицу. Пресрећан сам јер сам остварио свој дечачки сан. Као дете сам гледао велике тенисере како освајају највеће турнире, а сада сам ја освајач и пресрећан сам због тога.

Твоје имитације тенисера забављају људе широм света. Како се увежбава кореографија? – Не увежбава се, то је нешто што ја радим целог живота и спада у споредне стране професионалне каријере. Чиним то зато што желим да уживам у свему што радим. Јер, из године у годину ћу посећивати иста места, градове и турнире и није лоше унети мало забаве. Свако има другачији карактер, а ја сам доста емотиван и на терену и ван њега, доста сам темпераментан играч и волим да показујем своје емоције. Имитацијама не покушавам никога да увредим већ да насмејем и унесем мало позитивне енергије. Пошто си углавном на путовањима, у иностранству, да ли си свестан своје популарности у Србији?

– Тениска сезона је најдужа сезона у спорту. Играте турнире готово сваке недеље. Зато можда и нисам свестан своје популарности, али ми је драго када од својих пријатеља и фамилије у Србији чујем колико људи овде прате тенис, да беже са посла и из школе да би гледали моје мечеве. То јако прија.

После испуњења дечачког сна и освајања гранд слема, потребно је још више снаге да се остане на путу успеха. Можемо ли то очекивати од тебе?

– Многи тенисери после своје прве успешне године не успевају да остану у тениском врху. Година после пробијања је увек најтежа, али ја сам то демантовао. После успешне 2007, још боље сам започео и ову годину. Након освајања гранд слема имам још већу мотивацију, још јачи стимуланс да играм још боље и донесем Србији и једно од два прва места на светској листи. Заслужујем то што сам већ у двадесетој години, ако не и најбољи тенисер света, оно сигурно међу најбољима. Како је кренула година, имам велике шансе да је завршим бар на једном месту више на листи најбољих. Желим још више да тренирам, да поправим све слабе стране своје игре.

Да ли си свестан колико поправљаш утисак о Србији у свету? – Онолико колико ја видим, људи тамо много боље и на лепши начин гледају на нашу земљу. Кад год се појавите на неком великом турниру прате вас милиони гледалаца широм света и двадесет до тридесет хиљада људи у публици. Тада првенствено представљате себе, јер тенис је индивидуалан спорт, али наравно и своју земљу. Посебно ми је драго што могу да допринесем промоцији Србије али, нисам ту само ја. Када смо се у полуфинале Мелбурна пласирали и Ана, Јелена, Ненад и ја, неки новинари су нас упитали зашто се Аустралијан опен не одржава у Србији, а не у земљи "озија". Твоја породица и ти отварате тениски центар у Крагујевцу?

– Био нам је приоритет да отворимо центар у Београду, али због администрације и целе ситуације у којој се Србија налази, Крагујевац је био приступачнији. Радујем се што ћемо имати тениски центар у центру Шумадије, јер ће толико деце која немају могућности да тренирају и развију се у професионалне играче, коначно имати све услове за то.

Кажу да и у Црној Гори помно прате твоје мечеве?

– Поздрав браћи у Црној Гори и хвала на подршци. Доста својих корена вучем оданде. Мој деда је из Никшића и знам да ме увек и поносно гледа.

Шта би поручио младима у Србији?

– Свим младим људима у Србији бих саветовао и препоручио да се баве спортом, јер је то један од најбољих начина да се скрене с лошег пута и да се склони са улице. То ће им дати снаге, здраве амбиције и усмерити их неким бољим путем у живот.

Уласком у финале Аустралијен опена, Ана Ивановић постала је друга тенисерка света. Иако је поражена од Рускиње Марије Шарапове, доказала је да њено време тек долази. Ана је једна од троје младих српских тенисера који су у последње две године, највише заслужни за револуцију белог спорта у Србији и његов рејтинг у свету.

Ана је била, уз Јелену Јанковић, прва српска тенисерка која је ушла међу првих двадесет тенисерки света. Али, како време протиче, а број њених наступа у финалима великих турнира расте, у њеној игри и њеном највећем оружју форхенду, као да недостаје тај завршни ударац. А за то време, Ана је проглашена за једну од најлепших играчица које су икада наступале на тениским теренима.

Колико ти лепота помаже, а колико одмаже у животу и на тениском терену? – За посао којим се бавим изглед није пресудан и то како изгледате на тениском терену не значи много. Наравно, када је у питању маркетинг ситуација је другачија. Друга си на WТА листи. Какав је осећај, а колико је то обавеза да се још више ради и тренира?

– Себи сам поставила циљ да будем на првом месту и то је оно што ме мотивише да напорно тренирам с циљем да непрекидно напредујем. Лепо је бити у самом врху, али вас то обавезује да још више радите, јер само тако се можете одржати међу најбољима.

У своја досадашња два грен слем финала, чини се да ниси била довољно концентрисана. Јат ревија је још 2005, кад си била 16. на свету, писала о теби као о тенисерки која "се не боји великих имена". Коментар?

– Моје прво гранд слем финале било је у знаку прејаких емоција које су ме савладале. Што се тиче другог, био је то меч који је свака од нас могла да изгуби. Ипак, ја сам била та која је направила неколико грешака у важним моментима и то је пресудило. У сваком случају, поносна сам што сам до своје двадесете године већ одиграла два гранд слем финала.

Да ли сматраш да треба усавршити неко од твојих играчких умећа?

– Последњих годину дана константно напредујем, имам одличне резултате и презадовољна сам тимом људи око себе. С друге стране, сматрам да је моја каријера тек на почетку и да има још простора за напредак у свим елементима игре.

Од прошле године си амбасадор Уницефа. Како доживљаваш себе у тој улози?

– За мене је посебна част то што сам добила прилику да у оквиру Уницефа помогнем деци. Предиван је осећај када знате да неким својим гестом можете да усрећите људе, нарочито најмлађе. Хуманитарни рад је нешто што ме испуњава задовољством, а то је и начин да узвратим за сву подршку коју свакодневно добијам од многих.

Какав је твој однос према репрезентацији?

– Јелена и ја чинимо једну од најјачих репрезентација на свету и надам се да ћемо у наредном периоду заједничким снагама успети то и да докажемо и доведемо Србију у сам врх Фед куп такмичења. Наша недавна победа у Будимпешти је први корак ка том циљу.

Утисци о путовању Јатом?

– То су увек пријатна путовања са изузетно љубазним особљем.

Порука будућим тенисеркама Србије?

– Будите упорнe и никада не одустајте од својих снова!

Своју прву WТА титулу Јелена Јанковић је освојила 2004. Прошле година била је најбоља на четири турнира, играла у четири финала, освојила је Вимблдон у микс дублу, на седам турнира је стигла до полуфинала и остварила скок са 12. на 3. место ранг листе најбољих тенисерки света. Олимпијски комитет Србије прогласио ју је најбољом спортисткињом у земљи. Тренутно је четврта на WТА листи.

Имала си највише наступа и победа од свих тенисерки у прошлој години. На Хопман купу и у Мелбурну играла си повређена. Како је играти под оптерећењем и где проналазиш снагу да и даље нижеш успехе и да играш за репрезентацију Србије?

– Повреде су саставни део спорта. Као по неписаном правилу десило ми се неколико пута да се повредим на изузетно важним турнирима. Тада сам покушала себе да присилим да играм уз подршку лекара, али опет све до одређене границе. Велики сам борац и никад се не предајем. Играње за репрезентацију ми је увек представљало велико задовољство и додатну мотивацију да пружим свој максимум и помогнем свом тиму.

С Маријом Шараповом се познајеш већ дуго. Можеш ли укратко описати ваше пријатељство уз ривалство на терену?

– Марију познајем од своје дванаесте године. Тренирале смо заједно на Флориди код Ника Болетијерија. Дружиле смо се онолико колико нам је време дозвољавало. Марија је тренирала неколико сати дневно, док сам ја похађала редовну школу и тренирала само после школе. Не излазимо заједно али изузетно поштујемо једна другу. Имамо различите врсте обавеза ван терена тако да нам не остаје много времена за неке додатне активности. Када смо на терену, логично је да свака од нас жели да победи. Можда се ја разликујем од других играчица када је ривалитет у питању због тога што своје противнике не сматрам ривалима него су оне само додатна мотивација да радим више и боље да бих достигла свој циљ.

Можеш да победиш сваку тенисерку на свету, али Жистин Енан (Justine Henin) се, више пута до сада, показала као непремостива препрека. Који су главни разлози за то и како је победити?

– Постоје увек играчи који вам не одговарају по стилу игре. Жистин је комплетна играчица, увек је максимално спремна и мотивисана. Сматрам да је достигла играчку зрелост, али без обзира на то трудићу се да је победим у наредним мечевима. Морам константно да је нападам и да искористим своје шансе кад год се појаве.

Да ли си задовољна садашњим тренером?

– Тренутно сам у пробном периоду с једним тренером, а у што скорије време одлучићу да ли ћемо наставити сарадњу или не. Желела бих да имам сталног тренера који ће ми помоћи да подигнем своју игру на виши ниво.

Амбасадор си Уницефа. Како видиш будућност деце која расту у Србији?

– Србија је земља талената и веома је битно позитивно утицати на младе и упутити их у правом правцу. Из тог разлога сам ову улогу схватила озбиљно и увек ћу се трудити да одвојим што више времена да помогнем адолесцентима да схвате приоритете живота. На који начин треба приступити образовању, спорту, култури, породици, послу... Ја желим да се остваре што бољи услови за развитак младих у Србији и не сумњам да ће будућност Србије бити светла. Једног дана баш у рукама данашње омладине.

Утисци о путовању Јатом?

– Путовала сам разним авиокомпанијама света, али некако је посебан осећај када треба да путујем Јатом и кренем кући. Чујем свој језик, свој народ и сјајну организацију у авионима. Искрено се надам да ће у будућности Јат наставити да расте и омогућити мени и осталим путницима још више дестинација, јер стварно имате сјајан кадар људи који увек посвете пуну пажњу путницима уз одличну услугу.

Планови за будућност у каријери?

– Научила сам да морам да идем корак по корак, јер када направим неке планове на дуже стазе, увек нешто поремети и промени ток догађаја. Посвећена сам максимално тенису и циљ ми је да будем број један у свету. То је најтежи корак, велика је конкуренција, али добрим радом се надам да ћу истрајати у својим жељама.

Савет будућим тенисеркама Србије?

– Две речи могу да опишу мој савет тенисеркама: рад и стрпљење. Много је битно радити и тренирати максимално, истрајати у ономе што волиш и резултати неће изостати. Управо због тог разлога стрпљење је круцијалан део тениса, јер није лако постићи велики резултате у индивидуалном спорту и треба остати јак до краја. Видим да је тенис у Србији тренутно најпопуларнији спорт и драго ми је због тога. Сигурна сам да ће бити нових шампиона из наше земље.

Ненад Зимоњић, најбољи српски тенисер у дублу, седми на АТП листи, освојио је Аустралијен опен у категорији мешовитих парова са Кинескињом Тјантјан Сун. Шампионски пар био је бољи у финалу од Индијаца Махеше Бупатија и Саније Мирзе. Био је то трећи шампионски гранд слем трофеј за Ненада Зимоњића, други у Мелбурну.

– Ово је мој велики успех, седам финала и три гранд слем титуле. Изузетно је велика част бранити боје своје земље и мислим да смо сви ми, српски тенисери који су учествовали на Аустралијен опену презентовали наш тенис на најбољи могући начин.

Подсетимо да је тридесетдвогодишњи Ненад, већ двадесет и једну годину у професионалном тенису.

Првак Србије из 1994. у све три конкуренције, на најбољи могући начин је дочекао Новака, придружио му се у ономе у чему је најбољи, у дублу. То се могло видети и на Девис куп мечу против Аустралије, одржаном прошле године у Београду, али и у сусрету с Русијом који се од 8. до 10. фебруара и одржао у Москви. У дублу са Новаком, Ненад је још једном донео бод Србији.

– Од самог почетка каријере добро се сналазим у дублу. Микс се од сингла разликује по тактици и по томе што морате доста помагати свом партнеру, што се најбоље могло видети у Мелбурну и мечевима које сам одиграо са Кинескињом Сун. Успеси Нолета, Ане, Јелене, али и наступи Виктора Тројицког и Бориса Пашанског на турнирима као што је Мелбурн, доприносе да тенис постане најпопуларнији спорт у Србији. Сигуран сам да ћемо добрим играма наставити и освојити медаље и на овогодишњим Олимпијским играма.

Пекинг 2008, после Сиднеја 2000, биће Ненадово друго учешће на највећем спортском такмичењу на свету.

– Иако сам се до сада најбоље показао у мешовитом дублу, прижељкујем веће успехе у пару с Новаком. До сада сам имао два гранд слем финала, у Атини 2004. није било партнера за дубл, али мислим да Новак и ја у Пекингу имамо велике шансе за освајање медаље. До сада смо играли седам пута, а посебно успешни били смо у два последња наступа за репрезентацију. Показало се да можемо до победе и без претходног уигравања.

Српкиње освојиле Будимпешту   На Фед купу одржаном од 28. јануара до 2. фебруара ове године репрезентација Србије победила је селекције Румуније, Пољске и Холандије. Предвођене селектором Дејаном Вранешом, пре свих Јелена Јанковић и Ана Ивановић донеле су српском женском тенису могућност за пласман у Светску групу Б. Остало је још да савладају селекцију Хрватске у плеј-оф мечу који ће се играти у Хрватској 26. и 27. априла ове године.

Вирус спречио победу над Русима   Девис куп репрезентација Србије поражена је од Русије у мечу за пласман у четвртфинале одиграном од 8. до 10. фебруара у Москви. Победу над једном од најјачих селекција на свету спречио је јак вирус под којим су играли и Зимоњић и Ђоковић. За опстанак међу најбољих шеснаест екипа на свету српски тенисери играће у баражу септембра ове године.