Музеј ваздухопловства Београд

Ваздухопловна ризница на аеродрому "Никола Тесла", ове године обележава педесет година од свог оснивања.

Текст: Чедомир Јанић
Фотографије: Бранко Јовановић

Посетиоцима који прилазе пристанишној згради аеродрома "Никола Тесла", увек привуче пажњу велико округло здање са стакленом фасадом која подсећа на "чудну ванземаљску печурку" израслу усред избразданих сремачких њива. Око печурке распоређени су бројни војни и цивилни авиони, радари и друга чуда ваздухопловне технике, што вас увери да сте се нашли пред Музејом ваздухопловства, за који је објављено да током ове године обележава педесет година од свог оснивања.

У хроници ове већ времешне институције може се прочитати да је на иницијативу групе ентузијаста основана фебруара 1957. године при Команди ратног ваздухопловства у Земуну, да је прву изложбу отворила маја 1960. на старом београдском аеродрому, а да су се у акцију њеног израстања убрзо укључиле и домаће цивилне ваздухопловне институције и предузећа, па су крајем шездесетих година сви заједно донели одлуку да изграде нову модерну зграду за Музеј и то на међународном аеродрому "Београд" код Сурчина. Изградња великог и сложеног објекта, површине од преко 10.700 метара квадратних, отпочела је половином седамдесетих година, али услед бројних техничких и материјалних потешкоћа, трајала је дуже него што је то било планирано.

Изградња Музеја приведена је крају тек 1988. када је отпочело и постављање прве сталне изложбе, која је свечано отворена за јавност 21. маја 1989. године.

Исте године, архитекта Иван Штраус из Сарајева добио је за пројекат зграде и комплекса Музеја престижну југословенску награду за архитектуру коју је додељивао дневни лист "Борба". Од тада, стална изложбена поставка Музеја ваздухопловства привлачи пажњу великог броја домаћих и страних посетилаца, што је убраја међу најпопуларније и најпосећеније у Србији.

Шта је то што посетиоце доводи у изложбене дворане Музеја? Анкете показују да су то поред модерног здања и велика вредност и разноврсност изложених оригиналних летелица, авиомотора, ваздухопловног наоружања, макета, али и бројни експонати и документација који на уверљив начин сведоче о развоју националног и светског ваздухопловства током двадесетог века.

Већ на улазу у главну изложбену етажу посетиоце сачекује авион архаичног изгледа који је крајем 1909. и почетком 1910. године конструисао и изградио пионир ваздухопловства Суботичанин Иван Сарић.

Пажњу затим привлачи двокрилни ловац "њепор" којим су српски пилоти летели на Солунском фронту 1916-1918, и низ немачких, енглеских, руских школских и извиђачких авиона, окачених о таваницу који сведоче о развоју ваздухопловне технике у времену између два светска рата. Стручњаци, међутим, сматрају да највећу вредност колекције Музеја представља збирка изложених ловаца и ловаца-бомбардера међу којима се налазе примерци немачког "месершмита МЕ-109", енглеских харикена и спитфајера, руских јаковљева ЈАК-3 и иљушина ИЛ-2, и америчког Б-47 тандерболта, којима треба придодати и немачки фокевулф 190, руски ЈАК-9П и једини у свету сачувани примерак италијанског ловца "Фиат Г-50", који се сада налазе у депоима Музеја.

Сви ови авиони имали су кључну улогу у судбоносним биткама вођеним у Европи, Африци и Азији, али су ратовали и у саставу југословенских борбених јединица.

Настављајући обилазак изложбе, посетиоци се сусрећу и са више познатих типова авиона и хеликоптера произведених од педесетих до осамдесетих година прошлог века, али интересантности завршног дела изложбе летелица посебно доприносе приказани делови "невидљивог" америчког бомбардера Ф-117 и ловца Ф-16, као и беспилотних летелица оборених у рату 1999. године.

За историју националног ваздухопловства и домаће ваздухопловне индустрије посебан значај имају сачувани и делимично изложени примерци авиона и једрилица домаће конструкције. Поред већ поменутих авиона Ивана Сарића и школског "Физира" посетиоци могу разгледати и школски "аеро-2" произведен у "Икарусу" 1948, затим прелазне "213" и "522", ловац "Ц-49 Ц", пољопривредну "утву 65" као и експерименталне клипне и млазне авионе конструкције пуковника Бешлина.

У средишњем делу изложбе приказани су домаћи млазни авиони "галеб", "јастреб" и "орао", конструисани у Ваздухопловно техничком институту у Жаркову, произвођени у фабрикама "Соко" и "Утва", који су се прочули на међународним изложбама и аеромитинзима. У простору изнад авиона приказано је и више домаћих једрилица, којима су обучавани пилоти једриличари али и постизани бројни домаћи и светски рекорди у ваздухопловном једриличарству.