Косанчићев венац у новом руху

Најчешћи мотив на разгледницама Београда, поглед на стари део града са новобеоградске стране, ускоро ће почети да мења изглед. Биће сачуван његов културни идентитет, аутентичност и препознатљивост, али ће овај део града добити и нове, савремене садржаје.

Текст: Јелена Глигорић
Фотографије: Милан Мелка

Косанчићев венац, најстарији урбани део Београда, налази се на савској падини, од Београдске тврђаве до Бранковог моста, укључујући ту део око Саборне цркве, сам плато Косанчићевог венца, Карађорђеву улицу и приобаље.

Насеље су основали Срби, који су подигли своју варош око цркве посвећене Архангелу Михајлу, као противтежу турској чаршији која је била на дунавској падини. На овом месту остали су многобројни трагови још из римског доба, као што су ископине испод зграде Народне библиотеке, која је изгорела у Другом светском рату. Ту су остали и турски и аустријски трагови и утицаји, видљиви најпре у облику улица, односно бастионих траса и потоњих венаца. Данашњи изглед Косанчићевог венца потиче из периода после 1867. године, из времена када Турци напуштају град и када Београд прелази у српске руке. Из тог времена остала је Саборна црква која у овом облику, а на месту старе Саборне цркве, постоји од 1841. године.

Поред Саборне цркве, на месту данашње Патријаршије у то се време налазила митрополија и зграда Богословије, а на месту где је данас основна школа "Краљ Петар Први" налазила се зграда читалишта. Преко пута је и настарија београдска кафана "Знак питања"... Из тог времена је Конак кнегиње Љубице и зграда данашње Академије - Уметничке школе, односно Прве београдске гимназије, која је подигнута као економска зграда што је опслуживала конак.

Крајем 19. и почетком 20. века Косанчићев венац је, са савским пристаништем и ђумруканом - царинарницом, био најзначајнији део Београда. Поред царинарнице је подигнут хотел "Крагујевац", а затим зграда Црвеног крста. Било је то време општег преображаја, када, пре свега имућни трговци, на Косанчићевом венцу подижу репрезентативне грађевине. Међу њима се издваја кућа Димитрија Крсмановића - данас се у њој налази аустријска амбасада. После Првог светског рата, када Београд постаје средиште новоустановљене државе Срба, Хрвата и Словенаца, овде се поново доста гради. Из тог периода је и кућа Михаила Петровића Аласа, саграђена у духу тада модерне сецесије.

У четвртој деценији прошлог века на Косанчићев венац је у зграду индустријалца Милана Вапе привремено пресељена Народна библиотека.

Први план просторне регулације овог дела Београда урадио је Емилијан Јосимовић, крајем 19. века, када је пројектована садашња улица Краља Петра. Новим регулационим планом Косанчићевог венца, чији је предлог средином јанура предочен стручној, али и најширој јавности, а који би требало да буде ускоро усвојен у Скупштини града Београда, овај део града ће, након дуго година и многобројних покушаја, коначно добити дефинитивно обличје. Још тада је предвиђено да се она заврши репрезентативним видиковцем. Остали су и планови из 1928, када је, осим осталог, било предвиђено да се од куће Мике Аласа до савске обале направи лифт - који нажалост никада није урађен.

Израда Нацрта плана детаљне регулације за Косанчићев венац трајала је доста дуго, јер се ради о простору који је практично почетак Београда.

Поред урбаниста, на челу са архитектом Вером Михаљевић, на њему су радили и стручњаци Завода за заштиту споменика културе. Нацрт плана предвиђа да Косанчићев венац добије нове садржаје, али ће бити очуван његов културни идентитет, аутентичност и препознатљивост. Према речима градског архитекте Ђорђа Бобића, нове грађевине имаће димензије и у форму која подржава све оно што је на Косанчићевом венцу затечено и сачувано. Овај план заправо отвара могућност да се тај простор увећа: сада има око сто хиљада квадратних метара стамбеног и пословног простора, а предвиђено је да се заменом постојећих, старих и дотрајалих објеката новим, примеренијим, тај простор увећа за још седамдесет седам хиљада метара квадратних.

У Урбанистичком заводу истичу да је најбитније да се волумен и форма тог простора неће повећавати, да ће урбана матрица остати заштићена - што је био један од врло важних услова пре почетка рада на овом плану.

Конкретно, на месту некадашње Народне библиотеке биће изграђен Меморијални центар, који ће представљати жариште културних и трговачких дешавања, не само Косанчићевог венца него и Старог града и Београда. То ће бити пјацета са меморијалним објектом доступним свим Београђанима. За уређење овог простора биће расписан међународни архитектонски конкурс.

Сва досадашња размишљања и планови у вези са уређењем Косанчићевог венца показали су да овом простору недостаје један репрезентативни објекат који ће, осим својим основним садржајем у функцији културе, дати нови изглед лицу овог дела Београда и Карађорђеве улице.

У оквиру тог монументалног објекта, који ће се простирати од Карађорђеве улице до улице Косанчићев венац, предвиђен је и дуго планирани видиковац. Урбанисти условљавају да се у склопу тог објекта, изградњом степеништа између Париске и Карађорђеве улице, направи и пешачки пролаз, чиме ће се градском центру, преко видиковца, омогућити директан излаз у Карађорђеву улицу, што би и дословно значило силазак Београда на реку, и то на врло атрактиван начин. Важно питање у овом плану јесте питање за читав град изузетно значајног приобаља, које је оптерећено многим садржајима непримерених локацији. Ту је већ формирано међународно пристаниште, које ће бити проширено за прихват највећих бродова, али и јахти.

Такође, планирана је и реконструкција запуштеног магацинског простора, познатог као Бетон хала, који треба да се трансформише у нови градски центар културе, трговине и осталих атрактивних садржаја. Изнад Бетон хале биће подигнуто велико паркиралиште, како за путничка возила тако и за туристичке аутобусе.

Ипак, урбанисти процењују да је у Карађорђевој улици највећи потенцијал за будућу градњу, која би могла да привуче и инвеститоре из иностранства. Истовремено, Карађорђева улица би требало да добије широке тротоаре, а две трамвајске траке ишле би средином улице.

Назив Косанчићев венац овај простор је добио 1872. године по Ивану Косанчићу, јунаку из српских народних песама. Према предању, Иван Косанчић је погинуо 1389. године у Косовском боју. Његова биста, с витешким оклопом и шлемом на глави, рад вајара Петра Убавкића, и данас краси фасаду зграде бр. 13 у улици која носи јунаково име. Биста је постављена на породичној кући трговца Трајковића, подигнутој 1895. године.