Кикиндски мамут Кика

Пројекат "Кикиндски мамут" настао је као резултат успешне сарадње друштвених и културних институција из целе Србије усмерених ка заштити очуваних фосилних остатака мамута откривених у Кикинди, 1996. године.

Текст: Милорад Ст. Илић
Фотографије: Драган Боснић

Општина Кикинда, Народни музеј у Кикинди, Регионална привредна комора Кикинда, Природњачки музеј у Београду, Филозофски факултет у Београду, компанија "Тоза Марковић" из Кикинде и Завод за проучавање културног развитка из Београда у партнерској су сарадњи развили комплексан пројекат "Кикиндски мамут". Пројекат је окупио преко деведесеторо стручњака из различитих области - палеонтологије, археологије, менаџмента, информационих технологија, културног туризма, привреде и маркетинга који су током дванаест месеци радили на његовој реализацији. "Кикиндски мамут" је постао свеобухватни културно-туристички производ и окосница развоја културног туризма у региону.

Посебан сегмент пројекта представља тродимензионална презентација приче о мамуту из Кикинде која је, представљена у виртуелном окружењу, публици премијерно представљена у оквиру поставке Народног музеја у Кикинди. Поред атрактивне 3Д презентације, уз помоћ савремених технологија и тима стручњака израђена је и реплика скелета у природној величини.

Један од аутора пројекта названог "У друштву са мамутом", проф. др Софија Стефановић, археолог, говори нам о амбициозним идејама и њиховој реализацији:

- Остаци мамута врсте Mammuthus trogontherii откривени су 1996. године у погону фабрике "Тоза Марковић", једног од највећих произвођача цигле и црепа на Балкану, у Кикинди, граду на самом северу Војводине. Активности су започеле 3D ласерским бесконтактним скенирањем остатака мамута, чији је изглед претходно археолошким поступцима аутентично реконструисан и конзервисан. На овај начин добијени су компјутерски модели костију који су послужили као база за израду анимација за филм и илустрација за компакт диск. Тако је "оживела" џиновска преисторијска животиња која је на тлу Европе живела пре 500.000 година.

Мамут, један од најимпресивнијих сисара који су ходали земљом, далеки сродник данашњег слона, живео је у геолошкој епохи плеистоцен у периоду од милион и осамсто хиљада до десет хиљада година. Најпознатији представник ове врсте је смрзнуто, мумифицирано младунче названо Дина, ископано 1901. године у Сибиру. Реч мамут дошла је преко Русије из татарског језика и везује се за реч "mamma" која значи земља.

Фосилни остаци мамута Кике, како су назвали огромну животињу пронађену код нас, припадају врсти Mammuthus trogontherii што је одређено на основу изгледа кутњака. Та врста назива се још и степски слон и претходи врсти Mammuthus primigenius, који се због дугачког крзна назива и рунасти мамут. Скелет је готово комплетан, а очувано је око 90 одсто коштане масе. Недостају делови стопала и лопатице које је вероватно однела вода или лешинари. У питању је женка, што се види по облику отвора на карлици кроз који је пролазило младунче приликом порођаја. Старост јединке процењена је на шездесет четири године на основу годова на попречном пресеку кљова који су слични онима код стабла дрвета.

Кикиндски мамут био је висок око 4,7 м, дугачак око 7 м са кљовама дужине 3,5 м. Са кожом и месом заједно, тежио је око 7 тона. Имао је кратку, смеђериђу длаку. Животиња се вероватно заглибила у приобалном делу мочваре и због старости није могла да се извуче, па је постала лак плен лешинарима, што потврђују угризи хијена на костима.

На истом простору пронађени су и остаци других организама. Најинтересантнији су налази водених волухарица, риба, пужева и шкољки, као и споре папрати и фосилизовани листови врба. Комплетан локалитет, са свим његовим налазима има изузетан палеонтолошки значај. Сама Панонска низија представљала је онај тајанствени прелазни део у зони борбе хладне климе централне Европе и благе климе Балкана.

Пројекат "Кикиндски мамут" део је већег "Интегралног пројекта који има за циљ комплетну ревитализацију културног пејзажа Погона 2 фабрике "Тоза Марковић". Будућа природно-културна целина Погона 2 обухватаће "Музеј квартара" у којем ће бити изложени оригинални фосилни остаци мамута, "Музеј цигларства" који би приказивао историјат цигларства који у Кикинди има традицију дугу готово 150 година и "Mузеј Terra" са најзначајнијим радовима насталим током двадесет пет година међународне вајарске колоније. Пројекат је одобрен за реализацију у оквиру Програма за друштвено-економски развој региона Европске агенције за реконструкцију, која финансира пројекат у висини од 89,88 одсто, док је преостали износ обезбедила Општина Кикинда.

Презентација Пројекат "Кикиндски мамут" презентован је на 29. Међународном сајму туризма у Београду и 34. Међународном сајму туризма у Новом Саду, као и на Сајму ЕКО БИС у Бихаћу. Чланови пројектног тима су резултате пројекта приказали и на научним конференцијама STP&A 2006. у Бечу, и CIPA/VAST 2006, у Никозији.