|
|
На Космету код Пећи, где се Пећка Бистрица пробија кроз уске кланце Руговске клисуре, да би се разлила у метохијској равници, током XIII и XIV века подигнут је велики комплекс Пећке патријаршије.
Текст и фотографије: Коста Ракић |
|
Манастир, вековно стециште српских епископа и патријараха који су овде и сахрањени, од краја XIII века па све до 1766. године, опставши у средњем веку и током турске владавине, био је духовно средиште српског народа и православља, средиште црквене организације, најпре Српске архиепископије, а од 1346. године и патријаршије. Цела историја стилова средњовековног зидног сликарства може се сагледати на зидовима пећких цркава. |
| |
| Манастирски комплекс, удаљен километар од Пећи, скупина је највреднијих градитељских и уметничких споменика, а сачињавају га четири цркве: главна, Светих Апостола (половина XIII века), Црква светог Димитрија (1316–1320) и 1330. године призидани уз јужну фасаду главне цркве храмови Свете Богородице Одигитрије и Светог Николе. Уз цркве Св. Апостола, Св. Димитрија и Св. Богородице подигнута је у исто време и пространа, са свих страна као трем отворена припрата, у оно време архитектонско ремек-дело, која је касније зазидана. Посред припрате постојала је и кула-звоник, накнадно порушена. Садашњи звоник саграђен је пре више од тридесет година као задужбина патријарха Германа. На узвишењу које се простире изнад реке налазе се остаци утврђења што је вековима штитило манастир, а на обронцима Проклетија живели су у пећинама испосници, монаси, повинујући се најстрожим нормама монашког живота. |
|
Припрата
Данило II је испред све три цркве – Св. апостола, Св. Димитрија и богородице Одигитрије подигао у XIV веку и пространу заједничку припрату и испред ње велики пирг који више не постоји. припрата је посебна грађевинска целина и нема упоређења ни у српској ни у византијској архитектури. Несразмерно је велика у односу на сваку од три цркве – намена јој је била да служи као припрата трима црквама за литургијске и друге обреде. Неправилног правоугаоног облика, слободним странама које су грађене у виду тремова са аркадама – ослоњена је на источном делу на све три цркве. Отворена је са свих страна и важила је за ремек дело архитектонске целине. зидана је од мешаног материјала.
Главна обележја грађевине су осликане фасаде, звоник, мермерни под, стубови и фреске на сводовима. Приликом обнове, средином XVI века, лукови припрате су зазидани.
Од првобитних фресака сачуване су поједине у југоисточном делу. Међу њима је и лоза Немањића. каснијим преправкама живопис је у толикој мери искварен, да је немогуће претпоставити како су првобитне фреске изгледале. Очуван живопис потиче из 1565. године кад је припрата поново осликана. група сликара радила је под руководством зоографа Андреја.
Српски архиепископи и патријарси исликани су у првој зони. У горњим деловима, поред сцена из календара и васељенских сабора, налазе се и стојеће фигуре, међу њима и шесторица познатих балканских пустињака. Сликари припрате нису досегли уметничке квалитете својих претходника из XIV века. у припрати се налази и "престо Св. Саве" одакле су српски веродостојници председавали црквеним скуповима. | |
|
Црква св. Апостола подигнута је у трећој деценији XIII века, на месту где је већ раније постојао неки храм. По свему судећи ктитор је био архиепископ Арсеније I, али уз велику помоћ св. Саве. Једнобродна грађевина с куполом и трансептом подигнута је по у | | |
|
|
