Велико спремање

На удару градских власти су два симбола која су Амстердаму годинама прибављала титулу најтолерантније престонице света: кафеи по којима свако може да купи хашиш или марихуану, и седам векова стар Кварт црвених фењера.

Текст: Бошко Јакшић
Фотографије: Катарина Радовић

После година током којих су славу музеја са Рембрантових или Ван Гогових платна нагризали кафићи по којима се толеришу лаке дроге, од времена од када су се међу прелепе палате богатих трговаца из XVII века уселили излози иза којих се у доњем рубљу нуде активисткиње индустрије секса, Аместердам је решио да прочисти сопствени имиџ.

Градске власти напуштају либералне ставове, па су се на удару нашла два симбола која су Амстердаму годинама прибављала титулу најтолерантније престонице света: coffee shops по којима свако може да купи хашиш или марихуану, и седам векова стар Кварт црвених фењера смештен у најстаријем делу града уз канале реке Амстел.

Не значи да се "џоинт" и секс протерују, јер то би било тешко изводљиво у Холандији која је толико поносна на своје либералне вредности. Амстердам и даље остаје "толерантно и лудо место", али власти не желе да се центар града претвори у "слободну зону криминала".

Пре две године најављено је затварање половине од 228 амстердамских марихуана кафеа (некада их је било чак 1.500), а број "секси прозора" јавних кућа свешће се на 243, ограничених на само две улице – све како би се организовани криминал, умешан у ове бизнисе, протерао из градског центра.

Иако је марихуана технички забрањена, нико неће одговарати ако се по кафетеријама – где је алкохол забрањен – и даље користи у количинама до пет грама. Лако их је препознати јер већина користи црвено-жуто-зелене етиопске заставе и друге симболе растафаријанског покрета. Власти су већ затвориле четрдесет три таква места која су била преблизу школа.

Друга дестинација на удару је чувени, увек вибрирајући кварт Де Вален, омиљено свратиште морнара који су од XIV века тражили женско друштво, а данас незаобилазна мета милиона туриста који се врзмају по четврти испуњеној борделима, секси шоповима, геј баровима, биоскопима и "хотелима".

Смештен недалеко од железничке станице, "Црвени кварт" Rosse Buurt средиште је проституције која је, сем оне уличне, у Холандији легализована 2000. Проститутке од тада имају свој синдикат, држава их је признала, с њима преговара, а девојке уредно плаћају порез и понекад штрајкују.

Дамрак, главна улица од станице до градског центра и данас чува колекцију јефтиних ресторана и блештећих неона задужених да привуку пажњу посетилаца којих је све више како ноћ одмиче. Ту негде некада је био Рембрантов атеље. Ко зна, можда се најпознатији Холанђанин туда шеткао са екипом из Ноћне страже.

На једном крају кварта "Црвених фењера", достојанствено се уздиже Оуде Керк, најстарија градска црква из XIII века, када је и настао Амстердам. Испред цркве је бронзана статуа Belle на којој је натпис: "Поштујте сексуалне раднице широм света". Типични контраст овог града. "No photo", пише на излозима иза којих се нуде сексуалне трудбенице свих боја и раса.

То што је 75 одсто проститутки из Источне Европе, Африке и Азије, а највећи број макроа из Марока, Турске и Албаније ваљда и доликује граду чија је готово половина од 740.000 житеља рођена ван Холандије.

Амстердам је око 1650. био најбогатији град Европе. Имућни мајстори разних еснафа тада су своје куће уредно постројавали поред главних градских канала: Сингела, Херенграхта, Кејзерсграхта и Принсенграхта. Учмалост салона богатих трговаца, чије су супруге и љубавнице портретисали фламански мајстори, у вековима који су дошли заменила је раскалашна лепршавост која савремене пуританце иритира слободном продајом лаких дрога, синдикално организованим проституткама, хомосексуалним браковима, легализованом еутаназијом.

Ако је Холандија глобални лидер на пољу примене каткад контроверзних идеја, Амстердам је свакако светска престоница алтернативних начина живљења. Градске власти решене су да током наредне деценије много тога ограниче.

Тако је лансиран амбициозни план обнове, Пројекат 1012, назван по поштанском броју градског центра познатог по узаним улицама и пролазима, средњовековним кућама и каналима из XVII века. Комплетна трансформација довешће велике робне куће попут француске Галери Лафајет или Хародса, луксузне хотеле. Акценат ће ипак бити на креативној снази мултикултурализма, по којој је Амстердам познат.

Далеко од тога да су секс, лаке дроге и рокенрол једино што посетиоцу нуди допадљиви, историјски, хедонистички, кварљиви али и старомодни Амстердам. Амстердам је пре свега – вода. Отимао је море да би постојао. Канали и мостови, куће-сплавови чије цене не заостају за квадратом копненог простора. Одавно људи уче да искористе предности воде. Још од XIII века, кад је преграђена река Амстел да би на том месту настало рибарско насеље познато као Амстелредам. Трг Дам (Бране), где су главна црква Ниуве Керк и Краљевска палата, и данас је фокусна тачка града којим вековима управљају закони географије и геологије.

Вода, мостови, поплочане улице, кафеи и галерије, звук звонца с бицикла. Све то чини да је Амстердам – иако у двадесетчетворочасовном кретању – далеко од стреса Париза или Лондона. Пред вама се отвара космополитски град с много лица: маникиране средњовековне архитектуре, светских музеја попут Рајксмузеума са 5.000 слика, Ван Гоговог музеја, Стеделијк музеја савремене уметности или музеја Ане Франк, галерија и антикварница, трговина, 26 базара на отвореном, укључујући познати бувљак Ватерлоплејн или дневну пијацу Алберт Којп, салоне цвећа и 2.700 варијанти холандских лала, попут пловећег на каналу Сингел...

Ако желите да избегнете кофи-шопове око којих штипа мирис "траве" и "космичких колача" надевених марихуаном или хашишом, или кварт "црвених светала" начичкан излозима разголићених проститутки – онда омиришите шарм кварта Јордан.

Дан ваља завршити у аутентичном стилу. Попијте пиће у неком од ресторана са Рембрантплејна, названог по најпознатијем житељу Амстердама. Или узмите пиво у неком од "браон барова" дуж канала – названих некада тако по никотинским облогама плафона. Ту одајте пошту Алфреду Фредију Хајнекену, још једном познатом Холанђанину.