После књига и фотомонографија "Цигани света", "Казахстан", "Казањ", "Међугорје", "Србија", "Војводина", "Црна Гора", "Сарајево" и сарајевска "Хагада", наш познати фоторепоретр Драгољуб Замуровић припрема фотомонографију о Дунаву – реци која повезује највише народа и нација у Европи. Иако је о Дунаву написано на тоне књига, научних, туристичких, културно-историјских, сачињено на стотине монографија и фотомонографија, од најстарихјих времена до данас, и од његовог извора до ушћа, Дунав и данас привлачи пажњу за новим сагледавањима, за новим открићима, за новим бележењима његове енигме, непресушне лепоте обале и околиша, лепоте саме реке, живота око ње а и у њеним дубинама. Нове технологије пружају нове могућности, па је изазова и идеја на претек.
|
Ток Дунава кроз Србију је најразноврснији, од његовог уласка код Богојева, до изласка код Радујевца.
Зато је Замуровић и одлучио да у подухвату прављења нове свеобухватне фотомонографије са радним насловом "Дунавска одисеја" крене пре свега од Србије и најатрактивнијег дела Дунава – Ђердапске клисуре. |
 |
За годину дана посетили смо многобројна дунавска и хомољска места, јер фотомонографија обухвата шире подручје око реке, а пре свега живот и обичаје људи, флору и фауну, и неоткривене лепоте природе.
Ђердапска клисура је дужине стотинак километара. Почиње код Голубачке тврђаве с наше, и од стене Бабакај на румунској страни Дунава. Само за један дан, у највећој клисури Европе могу да се измењају сва годишња доба, а са њима и боје воде, неба, стена и биља које промене више колорита и валера. Усамљена сура стена Бабакај позната је свим рибарима и лађарима. Драматику Бабакаја, с бурним таласима Дунава и олујним небом, оставио нам је у аманет сликар Ђорђе Крстић. У Ђердапу су Мали и Велики казан, Лепенски Вир, Трајанова табла и други многобројни културни и историјски споменици. Изградњом бране и хидроелектране "Ђердап" шездесетих година прошлог века, ниво воде у Дунаву је знатно порастао. Многа насеља, налазишта и аде су потопљене, а културно-историјска споменици измештени и подигнути. Тако је вода у Ђердапу прекрила Адакале, острво на којем су погубљене дахије Аганлија, Кучук Алија, Мула Јусуф и Фочић Мехмед-ага. Нестала су поред осталих места стара Брњица, Добра, Доњи Милановац, Текија, а на румунској страни Оршава, Јелешница, Дубова, Свиница.., Подигнута су и изграђена нова, истоимена, урбана насеља.
|
|
Измештена је и знаменита Трајанова табла. У једном комаду је буквално одсечена од обалне стене и подигнута на нови простор за двадесетак метара виши. Тај подухват се упоређује са измештањем староегипатских храмова са колосним фигурама Рамзеса II у Абу Симбелу, приликом изградње велике бране на Нилу код Асуана педесетих година двадесетог века. Само што су том приликом храмови и колоси растављени и пренети у деловима који су тежили од петнаест до двадесет тона. Трајанова табла је, међутим, измештена у једном блоку тежине чак 300 тона! Радовима на измештању овог споменика руководио је познати београдски архитект Милорад Димитријевић.
|
