После књига и фотомонографија "Цигани света", "Казахстан", "Казањ", "Међугорје", "Србија", "Војводина", "Црна Гора", "Сарајево" и сарајевска "Хагада", наш познати фоторепоретр Драгољуб Замуровић припрема фотомонографију о Дунаву – реци која повезује највише народа и нација у Европи. Иако је о Дунаву написано на тоне књига, научних, туристичких, културно-историјских, сачињено на стотине монографија и фотомонографија, од најстарихјих времена до данас, и од његовог извора до ушћа, Дунав и данас привлачи пажњу за новим сагледавањима, за новим открићима, за новим бележењима његове енигме, непресушне лепоте обале и околиша, лепоте саме реке, живота око ње а и у њеним дубинама. Нове технологије пружају нове могућности, па је изазова и идеја на претек.
|
Ток Дунава кроз Србију је најразноврснији, од његовог уласка код Богојева, до изласка код Радујевца.
Зато је Замуровић и одлучио да у подухвату прављења нове свеобухватне фотомонографије са радним насловом "Дунавска одисеја" крене пре свега од Србије и најатрактивнијег дела Дунава – Ђердапске клисуре. |
 |
За годину дана посетили смо многобројна дунавска и хомољска места, јер фотомонографија обухвата шире подручје око реке, а пре свега живот и обичаје људи, флору и фауну, и неоткривене лепоте природе.
Ђердапска клисура је дужине стотинак километара. Почиње код Голубачке тврђаве с наше, и од стене Бабакај на румунској страни Дунава. Само за један дан, у највећој клисури Европе могу да се измењају сва годишња доба, а са њима и боје воде, неба, стена и биља које промене више колорита и валера. Усамљена сура стена Бабакај позната је свим рибарима и лађарима. Драматику Бабакаја, с бурним таласима Дунава и олујним небом, оставио нам је у аманет сликар Ђорђе Крстић. У Ђердапу су Мали и Велики казан, Лепенски Вир, Трајанова табла и други многобројни културни и историјски споменици. Изградњом бране и хидроелектране "Ђердап" шездесетих година прошлог века, ниво воде у Дунаву је знатно порастао. Многа насеља, налазишта и аде су потопљене, а културно-историјска споменици измештени и подигнути. Тако је вода у Ђердапу прекрила Адакале, острво на којем су погубљене дахије Аганлија, Кучук Алија, Мула Јусуф и Фочић Мехмед-ага. Нестала су поред осталих места стара Брњица, Добра, Доњи Милановац, Текија, а на румунској страни Оршава, Јелешница, Дубова, Свиница.., Подигнута су и изграђена нова, истоимена, урбана насеља.
|
|
Измештена је и знаменита Трајанова табла. У једном комаду је буквално одсечена од обалне стене и подигнута на нови простор за двадесетак метара виши. Тај подухват се упоређује са измештањем староегипатских храмова са колосним фигурама Рамзеса II у Абу Симбелу, приликом изградње велике бране на Нилу код Асуана педесетих година двадесетог века. Само што су том приликом храмови и колоси растављени и пренети у деловима који су тежили од петнаест до двадесет тона. Трајанова табла је, међутим, измештена у једном блоку тежине чак 300 тона! Радовима на измештању овог споменика руководио је познати београдски архитект Милорад Димитријевић.
|
| Тешко је да ће човек на другим местима дуж тока Дунава кроз Србију наћи толико очуван традиционалан живот као у Ђердапском басену и источном делу Хомоља.
 |
У селима Мосна, Клокочевац, Близна или код Голог брда близу Текије, на пример, још увек се диме округле и од чађи црне угљарске пећи, у којима људи праве ћумур. У Мосни су пећи на пет метара од обале на ушћу Поречке реке у Дунав. Поречка река код Мосне прави делту у којој је мрестилиште рибе. Ту се истовремено диме ћумурџијске пећи, пецароши вребају рибу, а у шеварју се крију велика јата свакојаких дивљих патака. |
У јутарњим часовима Поречка река доноси и пуни овај део Ђердапа облацима водене паре, па се чини да је вода врела, да кипи и испарава...
Традиционална народна религија, фолклор, па и ношња посебно је очувана код подунавских и хомољских Влаха. У овом делу источне Србије код Влаха су се до наших дана у народној религији одржали необични обреди култа мртвих, који вероватно вуку корене из балканонеолитског доба. Тако се за покојнике још одржавају помане (сећања), пуштање воде преко брвна на потоку са много магијских радњи, а и привег, с великим ватрама, око којих се игра коло за мртве.
|
| Дунавом плове тегљачи и бели и луксузни бродови с којих белосветски туристи севају блицевима и камерама. Снимају Трајанову таблу, Хајдучку воденицу, па на румунској страни бели манастир Мраконију и у стени уклесану главу дачког краља Децебела, стење Казана које сваки час мења боју. Масив Гребен, Лепенски вир, Голубачку тврђаву, Бабакај... На само неколико километара од обала, у планинским местима, поред неког потока још монотоно чекета чекетало у воденици, жене на леђима у тканој влашкој торби носе колевку с дететом, а људи праве ћумур, играју коло за мртве, или се довијају с вуком, лисицом и јазавцем. Истовремено, млади седе испред компјутера и преко интернета претражују свет. То је разнородност и богатство Ђердапа.
|
|
|
Светска баштина
За снимање из ваздуха за фотомонографију о Дунаву, Драгољуб Замуровић је из Шпаније набавио нов балон једносед. О раду на монографији и снимању на терену Замуровић износи следеће: "Редакција монографије УЛУПУДС-а одлучила је да приступи финалној реализацији свог капиталног пројекта ’Дунавска одисеја’. Четворочлана екипа коју предводе Драгољуб Замуровић и Богдан Ибрајтер, боравиће годину дана на специјално направљеном пловилу, којим ће путовати Дунавом, његовим притокама и околним каналима кроз Србију.
Осим са воде и копна људи и предели биће снимани и из балона. То ће бити први пут у историји да један балон с фотографом прелети цео ток Дунава. Такође, помоћу специјалног кућишта, фотографисаће се и подводни свет. Планирано је да се сними више стотина хиљада дигиталних колор-фотографија највише резолуције.
На палуби ће бити стална изложба, тако да ће приликом свакодневног заустављања у подунавским насељима локално становништво имати могућности да се у разговору с екипом и прегледом фотографија боље упозна са животом и обичајима својих суседа који живе дуж ове велике реке. С друге стране, чланови екипа ће искористити ове сусрете за сакупљање корисних информација о Дунаву.
Резултат овог истраживачког похода треба да буде фотомонографија у којој ће бити приказане природне лепоте и архитектура, археолошке и геолошке знаменитости, као и живот и обичаји многобројних народа од Богојева до Радујевца. Посебна пажња биће посвећена толеранцији која влада међу различитим националним и верским заједницама и њиховом међусобном разумевању. Монографија ће поред српског, имати издања на енглеском, немачком, француском, италијанском, шпанском и руском језику", износи Драгољуб Замуровић.
Следећа фаза обухватиће представљање снимљеног материјала широј међународној јавности. Екипа ће две године пловити Дунавом кроз свих десет земаља, од извора до ушћа Дунава. На броду ће се поред фотографија из Србије налазити и богата колекција књига међу којима ће бити и реплика чувене монографије италијанског научника Луиђија Фернанда Марсилија, објављене 1726. године у Амстердаму"...
До сада је контактиран већи број издавача из разних земаља који су показали интерес за сврставање будуће монографије "Дунавска одисеја" у своје издавачке програме. Али за овај велики пројекат недостају финансијска средства. Редакција УЛУПУДС-а нема новца. Свака материјална потпора спонзора добро би дошла и помогла да се у једној светској књизи наша земља и људи представе онако како заслужују.
Телефон редакције монографије је +381 62/ 1238-218. |
|
| |
