Препорука за улагање

Београд је у 2005. години привукао 1,8 милијарди долара страних директних инвестиција, што је досад највише новца уложено у Југоисточну Европу.

Teкст: Јелена Глигорић

По повратку из Кана, где је 16. марта, према избору угледног британског листа "Фајненшел тајмс", Београд добио ласкаву титулу "Град будућности Јужне Европе", градоначелник Београда Ненад Богдановић истакао је да се овом наградом престоница Србије нашла у друштву градова који су или у драматичном развоју или имају дугу пословну традицију.

- Оно што треба да се деси и Београду и Србији јесте да страни капитал почне што брже да пристиже. Без тога нема нових радних места и нових програма. Новца у самој земљи нема много. Зато су нам инвеститори из иностранства неопходни. Данас се гради управо тамо где смо протеклих година улагали у инфраструктуру. Град мора наставити да улаже у инфраструктуру, гради нову и ревитализује стару и тако ствара услове за потенцијалне инвеститоре. О томе шта то значи довољно говори податак да је од уређења градског грађевинског земљишта град Београд 2000. године остварио приход од око десет милиона евра, док ће ове године тај приход највероватније износити око сто милиона евра. Сав тај новац поново ћемо уложити у нову инфраструктуру, било да је комунална или транспортна – рекао је Ненад Богдановић.

Градоначелник Београда Ненад Богдановић у Кану, приликом доделе признања "Град будућности Јужне Европе"

Градоначелник је нагласио да се много радило на стварању инфраструктурних услова око аутопута и шире зоне око њега, до аеродрома, а да је следећи задатак створити неопходну инфраструктуру око новосадског аутопута до иза Батајнице, затим на правцима према Зрењанину и Новом Саду, Ибарској магистрали и правцу према Нишу. Најновије "гринфилд" инвестиције нису више на Новом Београду, на којем је у протеклом периоду највише грађено, већ у Земуну и он ће ускоро по инвестицијама постати потпуно равноправан с Новим Београдом.

Промотивна стратегија   Кандидатуру Београда за ову награду поднеле су Агенција за страна улагања и промоцију извоза Републике Србије и USAID-SEDP. Такмичење за "градове и регионе будућности" организује специјализовано издање "Фајненшел тајмса" за страна директна улагања – "FDI магазин", а ова престижна годишња награда додељује се за све континенте. Награда представља и препоруку најпознатијег економског листа на свету за локације у које треба улагати. Категорије и критеријуми по којима стручни жири одлучује јесу економски потенцијал, трошкови пословања, људски ресурси, транспорт, информационе технологије и телекомуникације, квалитет живота за стране улагаче, као и најбоља промотивна стратегија за привлачење директних страних инвестиција.

- Моја процена је да ће се за три године у Београду градити по милион и по квадрата пословног и стамбеног простора, да ће просечна плата бити око петсто евра и да ће темпо запошљавања бити на далеко вишем нивоу – истакао је Богдановић.

Нови Београд – Сити центар

Награда из Кана само потврђује оно што је свакоме ко је прошао последњих годину дана Београдом, сасвим јасно. Поједини делови града, посебно Нови Београд, из дана у дан мењају свој изглед па се ни Београђани више не сналазе у том темпу промена. Банке, хотели, луксузни пословни и трговински центри, "шопинг молови", елитна стамбена и бизнис здања убрзано попуњавају новобеоградске ливаде. Стране и домаће компаније улажу милионе у изградњу комерцијалних грађевина највише категорије, отварају своја представништва и потпуно мењају изглед града преко реке.

Ново лице Новог Београда

Нови Београд је најподеснији за градњу, пре свега због одличне инфраструктуре и решених имовинско-правних односа. Из Дирекције за градско грађевинско земљиште и изградњу града кажу да је у закуп дато око 180.000 квадратних метара а да је у припреми још око 300.000 који чекају неимаре.

Најинтензивнија градња је у ширем кругу Београдске арене, који постаје српски Вол Стрит. Ту се подиже нових више од милион пословних квадрата, ничу "хај-тек" зграде са представништвима страних фирми. Цена стамбеног квадрата на овом делу већ је достигла 2.000 евра, а привлачност ове локације и даље расте.

У току је израда детаљног плана Блока 26, између "Арене" и Палате Федерације, где је планирана изградња београдског Сити центра са око 400.000 квадратних метара пословних и забавних садржаја. Постоји чак идеја да се на овој локацији гради највиша зграда у Европи, висине до 300 метара, са 70 до 100 спратова.

Нешто даље, у блоку 67, Компанија Делта Холдинг почела је изградњу великог "шопинг мола", "Delta City 67" површине од 87.000 квадратних метара. Градња ће коштати више од осамдесет милиона евра, а планирано је да прве купце прими у септембру 2007. године. Поред овога Делта најављује и изградњу хотела највише категорије непосредно поред "Хајата".

У друштву највећих   Поред Београда, који је проглашен за "град будућности Јужне Европе", награде су добили: Париз као "град будућности Западне Европе", Брно као "град будућности Централне Европе", Баку као "град будућности Источне Европе" и Лондон "град будућности Северне Европе", који је проглашен и за "град будућности Европе 2006/07". У првом кругу главни град Србије изабран је за "град будућности централног дела југоисточне Европе". Регион Јужне Европе, где је Београд "град будућности", поред Србије обухвата и Словенију, Хрватску, Босну и Херцеговину, Македонију, Албанију, Бугарску, Румунију, Грчку, Турску и медитеранска острва Кипар, Малту, Сицилију, Корзику и Крит.

Београд ће 2009. године бити домаћин Универзијаде која је после Олимпијаде најмасовније спортско такмичење. До тада град треба да изгради универзитетско село за око 9.500 спортиста, на четрнаест хектара, такође у Блоку 67. У цео комплекс, по предрачунима, биће уложено око двеста педесет милиона евра. Урбанистичким планом предвиђено је да се изгради 220.000 квадратних метара, од чега 180.000 стамбеног простора. Остатак је планиран за тржни центар, супермаркет, школу, обданиште, дом здравља, Центар за стара лица и остале установе и садржаје потребне једном насељу. Зграде неће прелазити висину од дванаест спратова. Крајњи рок за завршетак радова биће почетак 2009. године.

У Блоку 65 инвеститор Airport City Belgrade гради велики пословни парк на 70.000 квадратних метара. ACB ће бити први мултифункционални комерцијални центар у Србији, који у једну целину повезује најмодернију технологију и потребе корисника центра. Како кажу инвеститори, ACB је више од групе појединачних пословних зграда. То ће бити први пословни парк који ће својим станарима пружити комфор "града унутар града".

У суседству Центра "Сава" између престижних објеката "Генекс" апартмана, хотела "Хајат" и "Интерконтинентал" гради се пословни и апартмански комплекс са симболичним називом "Савоград", чија вредност инвестиције износи педесет милиона евра. Имаће површину од око 50.000 квадратних метара, од чега је за пословање намењено двадесет хиљада, за пословне апартмане петнаест, а за подземне етаже још око петнаест хиљада квадратних метара. Први станари "Савограда" уселиће се крајем следеће године.

Пословни и апартмански комплекс "Савоград"

Крајем 2009. године Београд би требало да добије куле близнакиње. Према плановима инвеститора, компаније "European Construction", наспрам садашњег ПЦ "Ушће" нићи ће још једна иста пословна зграда. Између њих биће изграђен мултифункционални центар. Комплекс од ове две зграде са "шопинг молом" имаће површину око 60.000 квадратних метара.

BgCD   У Kану је представљен BGCD, мултимедијална презентација Београда, који је, истовремено и сажетак новог сајта града. Посебна атракција BGCD-а је 3D мапа града на којој је око стотину објеката са фотографијама и подацима. Аутор, Витомир Јевремовић, који је урадио већ неколико сличних пројеката (средњовековни Београд, археолошко налазиште Винча и Гамзиград) каже да је за разлику од сличних презентација, у којима се користе стандардни комерцијални софтвери, желео да направи искорак и уради CD који ће бити програм сам за себе. Користећи програме који служе за прављење видео-игара у његовој презентацији Београд је "оживео". Око стотину најкарактеристичнијих објеката у Београду представљено је тродимензионално, па је њихово разгледање на овај начин занимљиво и самим Београђанима. Уз све то убачено је и неколико спотова о Београду, а занимљива је и галерија фотографија о граду. До краја године требало би да буде завршен и CD за промоцију туристичке понуде, а у изради је и БГ водич у ком ће бити заступљени сви садржаји из области културе, спорта и забаве.

Престоница би у наредних пет година могла да добије и зграду националне опере. Могуће локације за здање од 35.000 квадратних метара, чија би изградња коштала од седамдесет до сто двадесет милиона евра, јесу оне код ПЦ "Ушће", испред Музеја савремене уметности, између Палате федерације и ПЦ "Ушћа" или на новобеоградском делу савског амфитеатра. Пословне зграде градиће се и у Блоку 37, уз Трећи булевар, у блоковима 64 и 63, 58 и 61, а у Блоку 44 до идућег лета кошаркаш Жарко Паспаљ изградиће аква-парк. Атрактивност овог дела града биће још већа кад 2008. године буде завршен мост преко Аде који ће саобраћајно још боље повезати Нови Београд са старим делом Београда.

Ново у старом Београду

Истовремено, и у старом делу Београда у току је или се очекује градња неколико великих објеката. То су, пре свега, пројекти на обалама река као и локацијама у самом граду које су протеклих петнаестак година стајале напуштене. Једно од већих улагања биће изградња железничке станице "Прокоп". ЈП "Железнице Србије" саопштило је да је на међународном тендеру изабрана кипарска фирма "Trigrant Holding LTD" као најповољнији понуђач за финансирање и развој комерцијално-пословног простора и путничке железничке станице "Београд центар". Изградњом станице и премештањем садашње на нову локацију добиће се око осамдесет хектара простора на најексклузивнијем месту у Београду који би инвеститорима био понуђен у пословне, туристичке и културне сврхе.

Затим, ту је марина "Дорћол" и стамбено-пословни комплекс уз Дунав које ће градити предузеће "Енгел марина Дорћол". Инвеститор ће на име закупнине земљишта на 99 година платити 2.077 милијарди динара. На 2,57 хектара биће изграђено 43.000 квадратних метара стамбеног и 27.000 квадрата пословно-комерцијалних објеката висине дванаест спратова. Градиће се и пословно-услужни објекти за марину – јахт-клуб, хангари, радионице… Почетком ове године постављени су темељи објекта "Б2" на падини теразијског платоа у центру града. Према речима инвеститора "Малог колектива – ЕТБ" овај објекат представља зачетак нове ере у побољшању стандарда становања и пословања у центру Београда.

Airport City Belgrade, први пословни парк који ће својим станарима пружити комфор "града у граду".