На око 50 километра од Београда, у југоисточном Банату, смештено је село Ковачица – центар војвођанске наиве који годишње посети више хиљада гостију. Ове године у Ковачици очекују око девет хиљада туриста из земље и света.
Текст: Златица Ивковић
Фотографије: Драган Боснић |
| Пре више од двеста година, када су словачки колонисти због тешких економских услова и због верских разлога напустили свој завичај подно Северних Карпата и од Бечког двора добили дозволу да се настане у југоисточном Банату, настало је село Ковачица. Потомке данашњих словачких досељеника Марија Терезија населила је 1802. године да као граничари стану између Аустријског и Османског царства. Због истих или сличних разлога, овамо су се доселили и Срби, Мађари, Румуни, Роми, Хрвати, Русини и захваљујући међусобном уважавању и сарадњи успели – упркос свему ономе што се преко два столећа догађало на немирном балканском простору – да опстану заједно а да истовремено сачувају своје писмо, језик, веру, обичаје, музичку културу... |
|
 | |
| Данас на овом простору живи више од шеснаест нација и етничких мањина (Словаци су најбројнији и Ковачица слови за један од друштвених и културних центара Словака у Војводини), и све су оне сачувале своја културна и историјска обележја, своју етничку потку и истовремено створиле нову специфичну културу која се разбуктала преко наивне уметности по којој су мештани Ковачице постали познати у свету. |
| То најблиставије место на пољу наивне уметности припало је Ковачици захваљујући наивним сликарима. Они овде сликају више од педесет година у континуитету, а заједно излажу, негују и славе име Ковачице на свим меридијанима света. Због тог разлога по препоруци IOV (International Organization of Folk Art), организацији са седиштем у Бечу која окупља 182 земље, Ковачица и њен Етноцентар нашли су се на листи Унескове акције "Живо људско благо". |
|
 | |
| У Ковачици се могу видети али и купити, осликане шамлице, осликане тикве, осликана огледала, аутентични сувенири од кукурузовине, сламе, глине, дрвета, текстила, наравно и слике најзначајнијих наивних уметника. Поред дела наивних сликара која плене спокојством, шароликом једноставношћу и задовољством, у Ковачици вас очекује и локални специјалитет – неизбежна ковачичка штрудла с маком. | |
| Све је, рекло би се, почело случајно, када је пре пола века (1952. године) на прослави поводом 150-годишњице оснивања Ковачице, организована прва изложба. Поред мештана певача, играча и везиља, стидљиво су се појавили и сликари сељаци са својим цртежима. Следиле су организоване изложбе и све чешће посете високих владиних званичника и страних дипломата. Већ осамдесетих година ковачички наивци високо се котирају у југословенском и светском наивном сликарству. |
|
 | |
| За протекле педесет четири године сваки сликар поклонио је по једну слику свом селу, тако да данас Ковачица има у својој колекцији више од 500 слика наивних уметника. |
|
У то време сликарство наиваца Ковачице, за које се може рећи да се највише ослања на традицију и фолклор, представљају Јан Сокол, Михал Биреш и Мартин Палушка, али је највећи успех постигао Мартин Јонаш.
Кад су ови сликари били већ славни појавила се (1964) Зузана Халупова. Била је то прва жена у Ковачици која је иглу и конац заменила кичицом и бојом. Веома брзо њеним сликама дивили су се Париз, Њујорк, Женева, Хонгконг, Братислава, Бостон... а више милиона репродукција њених слика обишло је свет на Уницефовим честиткама. |
|
 | |
| "Она је била, ни мање ни више, него сликар оног чуда које се зове цео људски живот! То што је за једног Пикаса била идеја, а за једног Бејкона остала енигма, Халупова је, дословце, преносила на своја платна. У томе јесте њена наивност. Али, гле, ту је и њена величина... Она о свету уметности није знала нешто више од поменутих величина, али њима уметност није дала толико среће као њој. Волтер је, извесно, право рекао да више цени "несрећно" знање индијских брамана него "срећно" незнање бретонске сељанке. При том, он није мислио на само осећање људског живота, на искуство живљења његове истине. У том искуству количина знања није највреднија. Халупова се сигурно не би могла богзна чему да научи од неког филозофа, али филозоф би могао нешто да научи из њених слика" (Ђорђе Кадијевић). |
|
Зузана Верески | |
| Предстојеће изложбе галерије Бабка: 1-31. маја, изложба осликаних шамлица, 1-30. јун, изложба осликаних тикава, 1-30. јул, изложба акварела (захвалност плодовима ), а 1.10. велика годишња изложба. Галерија је отворена 365 дана у години од 9 до 16 часова. | |
|
Са Зузаном Халуповом и Мартином Јонашем, Ковачица седамдесетих и осамдесетих година доживљава највећи успех и признање у свету и крчи пут данашњој младој генерацији којој припадају Зузана Верески, Ева Хусарикова, Павел Хајко, Јан Гложик, Павел Цицка, Јан Стракушек, Јан Бачур, Марци Марков, Павел Лаврош, Ференц Патаки, Адам Мезин и др...
Средином 1991. године у Ковачици је основана Уметничка галерија Бабка, са циљем да помогне млађој генерацији сликара, и не само сликарима већ и младим и талентованим уметницима старих и уметничких заната и ауторима аутентичних сувенира. Галерија Бабка, ради то по Унесковом систему "Living Human Treasure". Бесплатно преношење знања и вештина старијих на млађе. Највеће признање за свој петнаестогодишњи рад (1991–2006) галерија Бабка добила је од генералног директора Унеска господина Коичиро Матсуре који је на отварању изложбе у Генералном секретаријату Унеска у Паризу 2003. године рекао: |
|
Зузана Верески | |
|
"Посебно сам задовољан овом изложбом, која нас подсећа колико је битно одржавати културну баштину и колико је важно преносити традицију будућим генерацијама. Уз поштовање дијалога. Зато, дозволите да честитам господину Бабки за мисију коју има у центру који води, а то је да одржава и промовише уметничку баштину једне мале локалне заједнице...“
Данас Ковачица слови за центар војвођанске наиве, а на мапи светског наивног сликарства за праву метрополу. Годишње ову варошицу, са живописним кућама једнако небоплавих забата, са штафелајем у сваком сокаку, годишње посети више хиљада гостију. Прошле године Ковачицу је посетило око 3.500 америчких туриста и око 3.000 туриста из Европе, док се ове године очекује чак око 9.000 иностраних и домаћих посетилаца. |
|
 | |
|
|
