Тајна Лепенског Вира

Поводом обележавања 10. маја, Дана Народног музеја у Београду, у атријуму Народне банке Србије отворена је изложба под називом "Тајна Лепенског вира – лик бога сунца из седмог миленијума пре Христа".

Текст: Златица Ивковић
Фотографије љубазношћу Народног музеја у Београду

Изложба "Тајна Лепенског Вира" трећа је студијска изложба са експонатима из најпознатијег археолошког налазишта у Србији (последња је била пре 25 година), на којој се могу видети јединствене антропоморфне скулптуре, старе више хиљада година, настале миленијумима пре култура Месопотамије и старог Египта.

Једно од најзначајнијих преисторијских (мезолитских) локалитета Европе, откривено је шездесетих година прошлог века приликом заштитних истраживања вршених због подизања хидроцентрале Ђердап на Дунаву. Руководилац истраживачког пројекта, академик Драгослав Срејовић са својом екипом сарадника, открио је споменике древне, до тада непознате преисторијске културе, који су променили тадашње представе о почецима европске и светске цивилизације. Ове преисторијске заједнице, настањене на обали велике реке, стварале су најстарију нама познату сакралну архитектуру и монументалну скулптуру Европе. Свакако најзначајнији и најзанимљивији налази са археолошког локалитета Лепенски Вир јесу монументалне антропоморфне скулптуре које се могу видети на овој изложби, а које "представљају аутономну духовну творевину ловаца и сакупљача Ђердапа и на најдиректнији начин сведоче о комплексној социјалној структури овог друштва".

Тематска изложба ауторке Љубинке Бабовић, музејског саветника, дугогодишње сараднице Драгослава Срејовића и кустоса збирке Лепенски вир Народног музеја у Београду, омогућава не само нов доживљај археологије и мезолитске уметности, већ нуди и једно ново тумачење ових врхунских дела као лика бога сунца:

– Лепенски Вир је хијеротопос – свето место и митски простор људи истоимене културе, место присуства божанског, у који је смештен комплекс храмова посвећених богу сунца. У религији и култури Лепенског вира, бог сунца се појављује као врховно уранско божанство, створитељ света, доживљен, виђен, схваћен антропоморфно, што се изложбом "Тајна Лепенског Вира" предочава.

Ова јединствена уметничка дела, религијског карактера, реализују антропоморфне-људске главе божанства, предочавајући симболским сликама одређене епифанијске тренутке бога, у годишњем циклусу његовог кретања и стварања свога ареала, у простору и времену. Изложене антропоморфне скулптуре са ларвеним телима и зооморфним елементима, симболичке су метафоре и алегоријске мимезе полно подељеног живог света, које божанство сунца изводи у егзистенцију.

Могућност да се види, сагледа, доживи у пуноћи и јединству садржај и форма, лик и ликовност представа бога сунца, тако дубоке старости, реализованих у експозицији доследне софистицираности, у смислу простора, времена и материјала, исказују и приступ аутора задатој теми, склада са приказаним.

Изложба "Тајна Лепенског Вира", због реконструкције Народног музеја у Београду, одржава се у холу пословне зграда Народне банке Србије, Немањина 17. Изложба је отворена сваког дана, сем понедељка, од 10 до 22 часа и трајаће до краја године.