|
Непрегледно пространство војвођанске равнице некада је било испарцелисано на салаше, богата сеоска газдинства која су имала све: поља жита и кукуруза, главну зграду за становање, гостинску кућу и посебне одаје за послугу, помоћне просторије, пушницу за месо, складиште, корале, амбаре, стаје, свињце и кокошињце... Одавно се, нажалост, ни у једном више не види дим из оџака и не чује шкрипа ђерма на бунару. Од свега што је преостало најснажнија је носталгија старијих и нада млађих да све опет може бити као пре, још лепше, функционалније и профитабилније.
Данас, после дуге паузе, у светлу пропагирања "нових" еколошких вредности сведоци смо својеврсне ренесансе салаша. |
 |
Сада су то салаш-ресторани и салаш-мотели са струјом и текућом водом, али и природом која стрпљиво чека да поново буде откривена. С друге стране, војвођанска сеоска туристичка понуда отвара гостинске собе старих паорских домаћинстава са старинским комадима намештаја, мирисом дуња и чисте постељине.
Реч салаш потиче од мађарске речи "szallas" (смештај, нашки). У западним земљама зову га ранч. Код нас - пољско имање с кућом и економским зградама. Све исто, само без ђерма. И душе (па га олујне кише однесу, јер нема шта за земљу да га држи).
На самом почетку настајања, половином 19. века, то су била импровизована привредна станишта сточара. Касније, преласком на ратарство, салаши су се 'претварали' у куће, сличне онима које су се градиле у селима. Првобитно, салаши су били летња станишта сељака, док су временом поједини постајали стално насељени. Даљим развојем, на многим местима долази до груписања салаша у низу, те настају шорови, групе, па чак и села. Ипак, земљорадници постају све мобилнији, нарочито откако је трактор ушао у употребу на селу, те због тога настаје потреба за поседовањем летњих станишта на њивама. То је један од разлога масовног напуштања салаша.
Настанак салаша у Војводини задире у време када су овај простор насељавали граничари на рубу Аустроугарског царства. У 15. веку салашарске пустаре напустили су угарски племићи спасавајући се од турског надирања, те су касније у 17. веку салаше добијали досељени Срби као награду за војне заслуге. Ипак, салаши највише почињу да се граде непосредно након Мајске скупштине 1848. године и настанка српских револуционарних покрета. С револуционарним покретом, наиме, јавља се тежња сељака да живи на својој земљи и да подстиче развитак привреде. И друго, замисао сељака је била да станују што даље од велепоседника и жупанијске власти.
| 
