Запис генетског кода

На Ртњу је Јосиф Панчић 1885. нашао први примерак реликтне и ендемске феникс биљке, Ramondа serbicа, која потпуно осушена оживи после дуго времена уз само неколико капи воде. Симболично, попут ње, сува јагњећа кожа добија нови живот са неколико уметничких потеза, речи су вајара и сликара Лепосаве Милошевић Сибиновић, аутора пројекта Пергамент.

Текст: Ивана Кладарин Панић

Пројекат Пергамент Србија и ликовна колонија на Ртњу, идеје ликовног уметника Лепосаве Милошевић Сибиновић, пронашле су свој идентитет међу уметничким манифестацијама и постале традиција. Циљ пројекта Пергамент јесте вишеструко повезивање традиције, старих готово изумрлих заната са савременим тенденцијама и ауторским ликовним поетикама, културно мапирање краја, допринос интеркултурном дијалогу, контакт Србије са светом и њено афирмисање.

Радови су настали у радионици ликовне колоније у подножју планине Ртањ, као и у појединачним атељеима уметника, у сарадњи са аутором пројекта. Ликовна колонија је на Ртњу заживела 2000. У њој је по први пут реализован пројекат Сликари искупљују јагњећу жртву поводом два миленијума хришћанства. Први радови су рађени на веома мекој напи, да би 2007. започео рад на пергаменту који се штави у Бољевцу, у кућној радиности.

Ртањски крај је сточарски, па сликање на јагњећем пергаменту може да одговори непосредношћу материјала. Традиционалне рецептуре, обрада пергамента и минијатура у комбинацији с новим техникама слободне форме и сликања на кожи инспиришу уметнике у стварању нових дела на материјалу великог културолошког значаја.

Пергамент је добио име по азијском граду Пергамону где су га израђивали у старом веку у замену за папирус. То је неучињена, од длака очишћена и кречом лужена углачана животињска кожа (овчија, телећа или магарећа). Употребљавао се за повезивање књига, а служио је за писање, израду повеља и минијатура. Као древни материјал, пергамент захтева специфичан ликовни приступ и зато су у селекцији ликовног пројекта уметници који уважавају културну баштину и културном наслеђу дају нове аспекте. Сваки комад пергамента је јединствен, има генетски код, набој, перфорације и сјај. У његовој сублимираној структури забележене су географске коте, ливадско биље, умилност, искупљене жртве. Као један од најцењенијих материјала у прошлости за писање пером и тинтом, овај медиј у ликовној сфери погодан је нарочито за примену различитих цртачких техника, као и за истраживање светлости простора. Укључује примену техника штампе, колажирања и различитих сликарских концепција од класичних до концептуалних остварења.

Кроз уметнички рад пергамент губи употребну вредност коже и добија нову димензију значења. То ново значење/ смисао претходи сваком искуству. Трансфер матичног меморијског кода и дубина уметничког порива остварују хомогени запис. У исто време, укључујући осећајне и софистициране вредности, пергамент-слика је поље записа. Учесници пројекта су уметници различитих генерација и ликовних поетика из Србије, дијаспоре и иностранства (Мађарска, Румунија, Македонија, Мексико, Немачка, Француска, Енглеска, БиХ, Канада, САД) који су остварили контакт у више праваца и нивоа.

Ауторски пројекат Лепе Милошевић Сибиновић под називом Пергамент Србија представљен је у седишту Унеска и у Културном центру Србије у Паризу. Изложба је обухватила радове израђене на јагњећим пергаментима које је 107 познатих ликовних уметника из Србије и иностранства урадило од 2007. до 2010. Изложени су радови: Момчила Антоновића, Стефана Божова, Карин Брорман Рот, Ренате Кристин, Гордане Ђошић Олујић, Весне Марковић, Милице Којчић, Цветана Крастева, Лепосаве Милошевић Сибиновић, Бранка Миљуша, Јасне Николић, Душана Оташевића, Божидара Плазинића, Милете Продановића, Милоша Сибиновића, Зорана Тодовића, Радослава Тркуље, Ване Урошевић, Владимира Величковића, Јармиле Вешовић, Сузане Вучковић, Ана Зое Поп… Ово значајно представљање наших уметника Европи подржало је Министарство за културу Републике Србије и Секретаријат за културу Града Београда.