Приче о преображењима љубави и страсти

Двадесет векова и две године прошло је од настанка митолошког спева Метаморфозе Публија Овидија Назона до извоđења истоимене представе у режији Александра Поповског, на сцени Југословенског драмског позоришта у Београду.

Текст: Вања Савић
Фотографије: Ема Сабо

Готово исто толико, или можда и два пута више, прошло је од настанка митова које је један од највећих римских песника искористио да састави Метаморфозе. Али само као мотиве и фабуле за песме и приче које се, чини се, у нашем индустријском, технолошком и информацијском веку све више предају забораву. Или је то само привид. Вероватније је да се та оставштина ипак некако чува у колективној свести савремених људи, јер су слободна, ничим ограничена љубав, еротика и још много тога пренаглашено страственог или чак агресивног део наше свакодневице. Ако не у приватном, бар у неком скрајнутом делу јавног живота, средстава комуникација и медија.

Можда су управо зато природне, нескривене, страсне, за појмове једнобожачких религија можда и превише фантастичне и ласцивне љубавне приче Публија Овидија Назона (43. пре н. е. – 18. н. е.), углавном из првих шест од укупно петнаест певања од којих се дело састоји, послужиле за драмски текст који потписују македонски редитељ Александар Поповски и драматург Јелена Мијовић.

Сценографија, заслуга Нумена, у представи Метаморфозе, премијерно изведеној 9. јуна на Великој сцени "Љуба Тадић" Југословенског драмског позоришта, готово да и не постоји. Зјапи само простор оплемењен, за античке појмове, танким стубовима који симболично стреме ка небу и Олимпу, планини богова, али својим доњим делом улазе и у подземни свет, Хад. На тим даскама, до краја представе, уз причу, игру, песму, психоделичну музику осамдесетих и ону коју потписује Сајленс, глумачку екипу у којој су Небојша Глоговац, Тамара Вучковић, Никола Ђуричко, Јелена Ђокић, Горан Шушљик, Нада Шаргин, Радован Вујовић и Марија Вицковић, као и играчи Далија Аћин – кореограф, Лука Лукић, Ана Дубљевић и Дарко Бурсаћ у костимима Јелене и Светлане Проковић, одвијаће се одабране љубавне приче, али и траке селотејпа, тог намерно изабраног, а тако вредног достигнућа нашег доба, који, по жељи или потреби, на кратко спаја и ово и оно. Скоро као код Овидија и његових Преображења – лексикона свих митова о настанку света, који су редитељу Поповском послужили да екипи с којом је радио и свима који у ЈДП-у, Србији, на Балкану, али и широм света буду видели представу, поручио да не заборављају своју и природу око себе, да буду спремни да причају и саслушају приче, да се слободно играју, али да из те игре понешто и науче.

– Кад прочиташ Овидија схватиш колико се мало људски род променио. Колико се мало променио у свом карактеру. Технолошки се он развија, али суштински ту смо где смо. Ништа ново. Метаморфозе су преображај од једног тела у друго, у треће. Ми се трудимо да све фиксирамо, да ствари постану стабилне, непроменљиве, заувек дате, јер смо само тако сигурни у њих. Брак, посао, успех, неуспех. А Овидије говори нешто друго: све је метаморфоза. Ништа није заувек дато. Сутра можеш да се претвориш у реку, а дрво да постане камен. То је у нама. Метаморфозе су наше природно стање и кад то освестимо биће нам много лакше – записао је редитељ "о представи".

Побуна против богова била је популарна у античким митовима. Људи су се, изнедрени из Хаоса као и сав живи свет, навикавали на лепа осећања, али много више и на бол, па им је често последњи излаз био окретање против више силе. Понављало се то и током историје, а понавља се и данас.

Ове сезоне на биоскопским репертоарима приказиван је и 3Д филм Борба Титана Луја Летерија, с митолошком тематиком, али са недовољно доследним праћењем изворних митолошких прича. У Метаморфозама, седмој и последњој премијери ЈДП-а у протеклој позоришној сезони, приче су изворно испричане, и то вероватно није случајно. И поред тога што ћете гледајући представу на тренутке можда бити изненађени наглашеном еротиком или суровошћу и људи и богова, ако будете гледали и читали довољно пажљиво, можда ћете схватити да то није био једини циљ, како Овидијев, тако ни екипе која вам се представља и глуми за вас.