Сан дуг пет милиона година

У Србији је недавно пронађен одлично очуван скелет мамута за који се претпоставља да је стар пет милиона година. Шест метара дугачки фосилни остаци јужног мамута, представљају најстарији до сада откривени примерак у овом делу Европе. Због тога постоје велике шансе да археолошки парк Виминацијум, у чијој се непосредној близини мамут налази, у најскорије време постане светска туристичка атракција.

Текст и фотографије: Светлана Дингарац

Почетком јуна сензационална вест о открићу пет милиона година старог скелета мамута пронађеног у близини археолошког парка Виминацијум, обишла је читав свет. Све веће новинске агенције објавиле су да су фосилни остаци веома ретке врсте мамута пронађени на дубини од 27 метара приликом радова на површинском копу угља Дрмно код Костолца. Багер је случајно закачио скелет и том приликом оштећена је лобања и део кљова, али је остатак скелета у целости сачуван што представља посебан ексклузивитет. Према облику карлице утврђено је да је скелет припадао женки мамута, високој четири, а дугачкој шест метара, која је тежила неких десетак тона.

Откриће овог јединственог примерка одмах је окупило екипу еминентних стручњака која је под изузетно неповољним временским условима радила на ископавању и конзервацији. Осим археолога са Археолошког института предвођених др Миомиром Кораћем, који је уједно и директор археолошког парка Виминацијум, ту су се нашли представници Природњачког музеја, палеозоолог др Зоран Марковић и виши препаратор Милош Миливојевић, као и екипа Завода за заштиту природе на челу са Срђаном Маринчићем.

— На подручју Србије први пут је пронађен комплетно очуван скелет што ово откриће чини веома значајним за целокупну европску и светску науку!, каже др Зоран Марковић, шеф Геолошког одељења Природњачког музеја у Београду.

Због величине костију и деликатности поступка конзервација је још у току, стручњаци се слажу да ће проћи бар три месеца пре него што остаци мамута буду спремни за посетиоце.

– Набавили смо средства за конзервацију скелета, пре свега тзв. Б72, које Унеско препоручује у случајевима веома значајних открића. Средство је изузетно скупо, а ми смо га добили на основу кредибилитета. Чинимо све како бисмо на најбољи могући начин и у складу са светским стандардима заштитили остатке мамута јер овако епохално откриће управо то и заслужује – рекао нам је др Кораћ.

Планира се изградња посебног објекта за костолачку мамутицу која би скелету пружила неопходну заштиту од атмосферских и других непожељних утицаја, али и да би се на адекватан начин уклопила у надреалан пејзаж површинског копа Дрмно. За сада је подигнута тенда која скелет штити од кише и извршена је консолидација околног терена који је због своје природе склон расушивању и лаком осипању што је представљало велики проблем.

Научници се надају да ће моћи да утврде у каквом је амбијенту женка мамута живела, шта је јела и од чега је угинула. Интересантно је напоменути да је очувању скелета допринело и то што у овом делу Србије, која иначе важи за трусно подручје, није било већих тектонских поремећаја.

Иначе, јужни мамут је четврта врста "слона" која је у прошлости живела на простору Србије. До сада су пронађени остаци степског мамута (Mammuthus trogontherii) који је живео у великим стадима пространих травнатих степа, рунастог мамута (Mammuthus primigenius), симбола леденог доба, и фосил сродника савременог азијског слона (Paleoloksodon antikus), који је настањивао топле, шумовите регионе дуж великих река централне Европе.

Други најпознатији "српски" мамут пронађен је пре тринаест година у Кикинди, у глинокопу фабрике "Тоза Марковић" на дубини од 21 метра. Његова старост процењена је на пола милиона година што га чини "праунуком" мамутице из Виминацијума. У међувремену, објављено је да се у Рогљевским пивницама код Неготина, у једној од камених кућа за чување вина, налазе кости мамута који је пронађен поред Дунава.

– Три скелета мамута нађена у Србији отварају нам изузетно атрактиван туристички итинерер, такозвани "Пут мамута" који би ишао од Кикинде преко Виминацијума до Ђердапа – визионарски коментарише др Кораћ.

Према старом веровању слонови доносе срећу али и богатство и просперитет. Мамутица Вика својом појавом донела је археолошком парку Виминацијум светску славу за само један дан, а велика је вероватноћа да ће ускоро примамити и повећи број домаћих и страних туриста. Жеља свих запослених у Виминацијуму је да се број посетилаца на годишњем нивоу попне са садашњих 60.000 на 300.000. Вика, како је названа мамутица, појавила се у правом тренутку како би помогла да се тај план оствари у што краћем року.

Стари римски град и војно утврђење Виминацијум, код Костолца, данас је једна од већих туристичких атракција у Србији. Овде се управо приводе крају грађевински радови на модерном научно-истраживачком, пословном, туристичком и едукативном центру величине 4.000 квадратних метара који је саграђен у стилу типичне римске палате и који се назива "Domus scientiarum Viminacum". Једна трећина овог здања је намењена истраживачима а 2/3 клијентели којој ће се осим боравка у овом простору омогућити и учешће у археолошким истраживањима. Планирано је да се у оквиру Домуса нађе и музејска поставка богате збирке предмета која је нађена махом приликом ископавања 14.000 римских гробова.