|
Музеј науке и технике презентовао је најзанимљивије примере сецесије на београдским фасадама, на истоименој изложби фотографија Милоша Јуришића, одржаној од 28. маја до 20. јуна 2008. у Галерији науке и технике Српске академије наука. На изложби је представљено 40 уметничко-документарних фотографија београдских грађевина, 40 визуелних записа који би могли да буду и заштитни знак града, а прати их студиозан каталог аутора др Миодрага Јовановића. Ова изложба је једна у низу изложби посвећених архитектури Београда, којом музеј жели да скрене пажњу на његове вредности, а сада је први пут посвећена једном уметничком стилском правцу.
Сецесија је значајан стилски правац који се појавио крајем 19. века у многим областима уметности и стваралаштва, а најзначајније трагове оставио је у архитектури. Са сецесијом долази до радикалних промена у примени конструкције, уводе се нови материјали (нарочито гвожђе) и јављају се и примењују нова схватања просторне концепције. Код нас се јавља на самом почетку 20. века и примењују га најзначајнији српски архитекти тог доба, међу којима су М. Антоновић, Н. Несторовић, Ђ. Бајаловић, П. Поповић и други.
– Актуелност и интересантност сецесије је поред осталог и у томе што је омогућавала архитектама ствараоцима да траже инспирацију у националном, односно у средњовековној уметности. Код архитекте Бранка Таназевића, на пример, имамо неколико врло упечатљивих примера инспирације националним, а то су зграда старе телефонске централе на углу Косовске и Палмотићеве улице и зграда данашње Вукове задужбине, некада Министарства просвете – каже Јуришић.
Питамо и какав је наш град са тог аспекта? Да ли има вредних и занимљивих фасада које не примећујемо, а нико нам није ни скренуо пажњу на те вредности?
– Сигурно да имамо – каже. – Било би веома важно и да имамо свест о томе да морамо да чувамо архитектонско наслеђе града. Без обзира на то што има дугу историју, Београд је млад град у архитектонском смислу, јер о неком савременом Београду можемо да говоримо тек од средине 19. века. Знамо да је од тог периода Београд рушен и у Првом и у Другом светском рату, тако да је неопходно да што више обратимо пажњу на његове архитектонске вредности и чувамо градитељско наслеђе да не би град изгубио идентитет.
| 
