|
Географски гледано Рудник је прва планина јужно од Карпата. Удаљена је свега стотинак километара од Београда. Посматрано с туристичког аспекта, за Рудник би се могло рећи да је захваљујући природним карактеристикама и културном наслеђу један од озбиљних туристичких потенцијала у Србији!
Уз још осам врхова изнад хиљаду метара, највиша кота на Руднику је Велики Штурац, на 1.132 м надморске висине.
Рудник чини хидрографски чвор у Шумадији, развође између река Велике и Западне Мораве и Колубаре. Са северне стране планину опкољава река Јасеница, десна притока Велике Мораве, са западне изворишни краци Деспотовице, леве притоке Западне Мораве, а са јужне и југоисточне Гружа, такође лева притока Западне Мораве. Другим речима, подручје планине Рудник извориште је највећих шумадијских река. Поред поменутих ту су и Лепеница, десна притока Велике Мораве и Љиг, лева притока Колубаре. Обиље вода могло би се користити на безброј начина у пољопривреди, али и туризму.
 Варошица Рудник, привредни и административни центар регије, била је средиште живе рударске делатности много пре доласка Словена. Пре Римљана ове су крајеве насељавали Илири и Келти. Рудник је, међутим, познатији по налазима из античког периода. Претпоставља се да је ту био центар римског рударства у Србији. Према археолошким траговима може се закључити да је на Руднику било велико римско насеље са ковницом новца. За Рудник су се борили и српски владари и феудалци. Динар краља Драгутина, кован на Руднику, први је српски динар са ћириличним натписом. У 14. веку овде су своје колоније имали Дубровчани и Саси, а посебан значај Рудник добија после пада Новог Брда, 1441. године.
Од Турака су овај крај ослободили Карађорђеви устаници. И данас живи легенда по којој је озлоглашени Салих-ага, зулумћар и силеџија, кога је народ назвао Руднички бик, преобучен у жену побегао пред ослободиоцима. Од силног страха заборавио је сина, десетогодишњег дечака. Када дете изведоше пред Карађорђа, он га дарова стопарцем и нареди да га врате оцу те коњаници похиташе и у близини Чачка дете предадоше одбеглом Салих-бегу.
О богатој историји Рудника можда најбоље сведоче бројни манастири, готово правилнораспоређени у његовом подножју, Враћевшница, Вољавча, Благовештење, Никоље. Манастир Враћевшницу подигао је 1428. године Радич Поступовић, у народу познатији као Облачић Раде. Он се заветовао свом заштитнику Светом Георгију да ће, уколико се жив врати из боја на Косову, подићи храм. Од тог времена овај манастир представља живо врело српске духовности. Манастир је у више наврата паљен и пустошен, али се живот у њега увек враћао новом снагом.
Манастирска црква последњи пут је осликавана 1737. године, рад живописца Андрије Андрејевића са браћом. Црква је прекривена зидним сликама од темеља до слемена, а најлепши живопис – света Тројица са сабором анђела, налази се на плафоници. Црквени иконостас са св. Дверима потиче из 1754. године, изузев четири престолне иконе које је даровао Милош Обреновић, што потврђује запис на којем пише да су рађене у Крагујевцу 1824. године.
 У манастиру Враћевшници 1812. године одржана је скупштина коју је сазвао вожд Карађорђе, на којој су објављени закључци Букурешког мира. Скупштини је присуствовао и конзул Ивелић, изасланик руског цара Александра I, у чије је име, над моштима св. Краља Стефана Првовенчаног, примио заклетву верности српског народа, и у име царево разделио ордене народним старешинама. Карађорђе је добио ленту св. Ане, а остали велики Крст истог ордена.
| 
