|
Јавност у земљи упознала се с радом Бориса Миљковића још 1980. када је са колегом Бранимиром Димитријевићем режирао ТВ емисију "Нико као ја". Од тада па до данас, Миљковић не престаје да изненађује свет својим оригиналним решењима, када је у питању реклама или музички спот. Проширујући сфере свог интересовања, Борис је за нешто мање од три деценије нанизао иза свог имена и друга занимања у којима се такође доказао као више него успешан позоришни и ТВ редитељ, креативни директор, писац, професор на београдском Универзитету уметности…
Од фебруара до краја маја ове године, од РТС-а јавног медијског сервиса Србије, био је ангажован на уобличавању целокупног уметничког ефекта београдске Евровизије. Као креативни директор осмислио је лого, теме и видео клипове, а иницијалну идеју сценографа Горана Јоксимовића претворио је у нешто изводљиво и атрактивно.
Како је на Песму Евровизије у Београду реаговала Европа, а како данас, када је све иза нас, видите ефекат својих идеја на спектаклу одржаном у Београду?
– Европа је реаговала зачуђујуће добро. На почетку су били веома скептични, а потом забринути због ситуације у Србији. Но, како је време одмицало, њихова сумња је нестајала, да би на крају кулминирала у одушевљење. Од Европске радиодифузне агенције (ЕБУ), моји видео клипови проглашени су за најбоље икада урађене на Песми Евровизије. Коментатори француских и енглеских телевизија са отвореним симпатијама преносили су своје утиске о нашој Европесми. Сада, када је све прошло, цео тим, па и ја, поприлично смо мамурни од толике количине концентрисаног посла и стрепње да све испадне добро, јер, ипак је то највећи ТВ шоу на свету. Зато поред умора, осећам и веома велико задовољство да смо се као град и земља и више него успешно представили.
На Евровизији сте у ствари наставили да се бавите оним што радите већ скоро три деценије. Од кога сте највише научили, којих људи се најрађе сећате?
– Највише сам научио у протеклих пет година од редитеља Дејана Мијача. Као његов лични видеоуметник, био сам приморан да до танчина учествујем у његовом раду. Наравно, за ових тридесет година, најрађе се сећам Бранимира Димитријевића Туцка с којим сам почињао своју каријеру.
Колико се тога променило у Вама и Вашем делу?
– Променило се много и то на најмање очекиван начин. Када бих све то за собом проживљавао поново, сигурно бих живео другачије. Ипак, срећан сам што и даље путујем истим путем. Живео сам на многим координатама и меридијанима, шетао из теме у тему, из области у област, али сам остао у домену креативног и то ћу радити и убудуће.
| 
