|
Реконструисани национални археолошки музеј – Адрија из Италије, почетком јула отвориће поново своја врата посетиоцима, несвакидашњом поставком, изложбом из археолошке збирке Народног музеја у Београду под називом "Балкан. Античка цивилизација између Дунава и Јадрана". Изложба налаза са Балкана обухвата временски период од осмог до другог века пре н. е., а трајаће до јануара идуће године.
Аутори ове амбициозне поставке покушали су да прикажу најважније елементе и особине касног гвозденог доба, као и експонате из прве фазе Римског царства. Подручје Балкана заузима једно од најзначајнијих места на археолошким мапама света, пре свега због судара гигантских култура на овом простору: античке и римске, али и због аутохтоних израза. Један такав еклектички спој оваплоћује гвоздена фигура "Ковача", из седмог века пре н. е. (Бела Паланка). Седећи положај ковача у раду, издужених удова, правог јаког врата и главе подсећа нас на израз староегипатских свештеника при обреду.
Изложба обухвата преко две стотине тридесет експоната. Неки од њих су од непроцењиве вредности за светску културну баштину, међу њима је и чувени бронзани кратер – пехар за вино из Требевишта (6–5. век пре н. е.), врхунско дело старо 2600 година. "Овај пехар је извесно у шестом веку пре наше ере припадао неком аристократи, можда нама непознатом владару и, сем што је служио за испијање божанског Бахусовог нектара, кратер (пехар) је био, пре свега, статусни симбол", каже Ана Марија Рађани, генерални директор Дирекције за археологију Министарства културе Италије.
Међу обиљем јединствених предмета са ове изложбе је и бронзани портрет Трајановог оца, једини на свету сачуван, са Трајановог моста који је на Дунаву изграђен по Аполодоровом пројекту.
 |
 |
Снажан утицај римске цивилизације и културе на Балкану бива присутан од почетка нове ере, када лепота уметничког израза старог Рима постаје доминантна на просторима Балкана, од Дунава до Јадранског мора, што је потпуно уочљи | | 
