| Друмовима су се дуго котрљали точкови раскошних шуштавих кочија у којима су се возили цареви, краљеви, црквени високодостојници, аристократија, велепоседници, племићи, ловци, весели сватови, и на крају тужне креатуре доконих џентрија. После Другог светског рата, елегантне каруце су почеле да нестају заједно с великим поседима, а са њима и бркати кочијаши "парадеши", који су, како то износи историчар уметности Бела Дуранци, "одумирући са друштвеним слојем којем су верно служили, изгубили перо, одору, снагу и младост". Црни и жути лаковани фијакери са кожним шатрама скривени су од погледа у чамотињу мрачних и прашњавих шупа, где су готово сасвим заборављени. А онда су их, пре неколико деценија, поново извукли на светло дана, да блесну новим сјајем. |
 |
Коњима и фијакерима поново у сватове! Двопрег, па четворопрег белих липицанера лабудастих вратова. Недељом и о благдању фијакеријаде и надметања у кочијашењу и вештини вожње у многобројним нашим местима. Као на трону, возари на узвишеном седишту кочије, са уздама у рукама, поново су у дослуху са божанским атовима и танковијастим бедевијама...
Према хроникама, прва парадна кола, двопрежне кочије, израђене су у петнаестом веку у Мађарској, у месту Коц, па отуда назив кочије. Та прва "лака жута мађарска кола", за три коња, наводно су изум краља Матије Корвина. Њима је он превалио пут од Будима до Беча "невероватном брзином, од сто хиљада корака дневно, што је 75 километара". Већ тада се појављују и вешти парадни кочијаши. Забележено је да су 1476. приликом сусрета краља Матије Корвина и његове заручнице Беатрисе у Секешфехервару (Стоном Београду) "њени кочијаши били одевени у баршун са златним дугмадима на одори".
|
|
|
Остао је и запис да је једна таква "лака брза жута кола" тражила на позајмицу и чувена Лукреција Борџија од свог шогора, црквеног високодостојника Иполита Есте који се из Мађарске вратио у Италију... Век касније, у Немачкој се јављају луксузна кола "бехангенер ваген" – "обешене таљиге" у којима није било труцкања! У седамнаестом веку у Енглеској производе парадну кочију на опругама, коју ће с временом умешни мајстори довести до савршенства са готово свуда усвојеним називом "викторија фијакер". Сличне кочије производиле су се у Шпанији, Аустрији, Француској, Русији и другим земљама. Отмена господа су у Паризу за шетњу и путовања градом изнајмљивала парадну кочи | 
