Сценски игроказ по принципу изломљене драматургије имао је задатак да савременим уметничким средствима пролети кроз време и уметничким изразом у којем доминира мултимедијални приступ дочара стварање, трајање, развој и будућност нашег цивилног ваздухопловства. Сценариста Милош Рајковић, уз редитељску и драматуршку логистику Браце Петковића, створио је пет тематских целина које је сценограф Милош Вуксановић илустровао по дубини сцене, како макетама авиона које су висиле у ваздуху, фотографијама на платнима великих димензија, тако и документарним филмовима из архиве кинотеке с темама о пионирским подухватима домаће авијације.
 |
Први сегмент ове поставке, од наратора кога је Горан Султановић тумачио сувереном рутином доајена београдског глумишта, чијим се речима отворила представа о историји постојања наших небеских летача, до дијалога Кнеза Павла, који је лансирао паролу да "нашим небом лете наши путнички авиони" и повео борбу за оснивање домаће ваздухопловне компаније и до Тадије Сондермајера, потпредседника аероклуба, пилота и инжењера, који је заједно с Леонидом Бајдаком извео прави подухват (авионом Потез 25 извео је рекордни лет од Париза до Бомбаја у Индији), имао је класичан али истовремено и модеран, аутентичан печат са скривеним симболом – остварење сна о летењу на нашим просторима. |
Тадија Сондермајер, у тумачењу Ненада Јездића, представљен је као скроман‚ али веома одлучан, принципијелан човек. И овај велики подвиг светских размера доживео је у маниру часног српског официра коме је то био успешно обављен постављени задатак.
|
Кнез Павле, у игри Тихомира Станића, био је искрено усхићени човек поносан на подвиг "нашег човека" глорификујући његов лет и упоређујући га са Линдберговим прелетом Атлантика. У духовитом дијалогу испуњеном нескривеном радошћу једног и другог саговорника открили смо на суптилан начин и део карактера самих протагониста, али и генерално срж менталитета нашег човека.
Друга слика, кроз музичке варијације пет нумера београдског "Биг бенда", била је не само прелаз из једног уметничком медија (драмског) у други (музички)‚ већ је кроз лагани а потом фуриозни темпо џез композиција Глена Милера, директно асоцирала на једно ново, за нас савременике помало носталгично време. |
 |
Нумерама "Moonligth Serenade", "Tuxedo Junction", "Little Brown Jug", "American Patrol" и "In the mood", под диригентском палицом Ивана Галића и у униформама пилота Јата, уз приказивање на великом платну фотографија и документарног филма, имали смо прилику да пратимо развој Југословенског аеротранспорта, компаније која је сваким даном постајала све већа и све значајнија.
Слике кабинског особља и задовољних путника прелио је трећи сегмент програма у којем смо слушали композицију Радослава Грајића "Стјуардеса" која је на фестивалу "Београдско пролеће" 1963. године освојила прву награду баш када је Јат у своју флоту увео тада најновији модел авиона, чувену каравелу.
 |
Четврти сегмент, у који смо уведени посредством наратора, била су два одломка из балета Народног позоришта "Ко то тамо пева", створена у кореографији Сташе Зуровца и на музику Вокија Костића. Савремена игра режирана по антологијској драми и филму нашег највећег савременог писца Душка Ковачевића, била су поклон слављенику Јат Ервејзу који је увек настојао да пружи несебичну помоћ и подршку уметницима ове наше значајне културне установе. | И најзад, у петом сегменту после одјаве наратора остали смо у простору полутаме, док се кроз дим на сцени и у сали пробијао сплет ласерских боја које су парале барокно здање Народног позоришта. На платну постављеном на позорници са нама су, из најновијег рекламног спота Јат Ервејза, била славна имена из света спорта, уметности, естраде - Владе Дивац, Никола Којо, Здравко Чолић, Зоран Цвијановић, Ана Ивановић, Јелена Јанковић…
|
Г. Небојша Старчевић, генерални
директор Јат Ервејза и Његова
екселенција Александар Алексејев,
амбасадор Руске Федерације
у Србији |
Г. Небојша Старчевић и
Њена екселенција Јафа Бен-Ари,
амбасадор Израела у Србији |
|
Г. Небојша Старчевић и
г. Жан Пјер Вернон, потпредседник
CFM за Северну, Централну и Источну
Европу и Блиски Исток |
Г. Небојша Старчевић и
г. Бернар Форта, директор CFM
Industrial Offsets
and Cooperation | |
