Томислав Петернек

Угледни београдски уметник фотографије Томислав Петернек представио је свој опус на Фестивалу у Бакуу.

Текст: Љубица Јелисавац-Катић

Прихвативши позив Азербејџанске уније фотографа да као један од водећих светских фотографа учествује на Другом међународном фестивалу уметничке фотографије "Ayna 2007" ("Mirror 2007"), Томислав Петернек је, маја ове године, самостално излагао у Градској галерији Бакуа, а част му је била и да отвори велику фотографску фешту, приређену у целом граду. Недеља фотографске уметности, у престоници Азербејџана, значила је за ауторе из те земље, као и из Грузије, Русије, Словеније, Америке, Татарстана, Турске, Француске, Канаде, Норвешке, Авганистана, и за самог Петернека, као јединог учесника из Србије, незаборавни сусрет са благонаклоном публиком и колегама.

"Азербејџанци цене фотографију. Разговарали су о фотографијама, хтели су да се фотографишу... Осим тога, имају много младих, талентованих фотографа, негује се фотографија, као и у време Совјетског Савеза", рекао нам је, по повратку у Београд, Петернек. Наш мајстор фотографије у Бакуу је, поред изложбе својих 30 антологијских црно-белих фотографија, показао и филм Николе Стојановића, под називом "На крају миленијума", са музиком покојне Ксеније Зечевић, сачињен од његових ратних фотографија и награђен гран пријем на једном од међународних фестивала у Београду, а потом и у Русији ("Златни витез"). Петернек је овом приликом презентовао и своје најзапаженије циклусе. Један од најобухватнијих је "Живот", показан у Паризу, 2002. године (самостална изложба у Југословенском културном центру) поводом којег је уметник рекао: "Ја фотографишем све, свуда и увек. Све! Живот на маргини фотографишем једноставно због тога што желим да скренем пажњу на одређене детаље пред којима смо склони да зажмуримо…"

Петернекове насловне стране недељника "НИН" и у Бакуу су биле добро примљене. Аутор се сећа како му је, у Паризу, један велики фотограф рекао: "Томо, али то са компјутером није тешко направити!" на шта му је он одговорио: "Прочитај које године сам ја то радио. Тада није било компјутера."

Дакле, била је то манифестација знања, фотографског. На пут је понео и компакт диск са циклусом "Рандеву са Паризом" (1969–2007) који одражава став "српског Картје-Бресона", како су га назвале колеге из "Фигароа", да живот чине мале ствари и обични људи, и да је уметничка фотографија поезија. Публику Бакуа нису оставиле равнодушном ни фотографије "45 паклених ноћи Београда", снимљене током бомбардовања Београда, 1999. године.

На компакт диску се нашло и поглавље под називом "СССР", са фотографијама које је Петернек урадио управо у Бакуу, пре 30 година. Наиме, после самосталне изложбе "Дунав и Сава" приређене у Москви, а затим и у данашњој Литванији, Туркменистану, Азербејџану… Нада се да ће ускоро моћи да покаже своје фотографије које је снимио на Сицилији, у Грчкој, а ни Америку није презентовао у целини.

Део тог материјала представио је приликом своје ретроспективе ’88. године, у Уметничком павиљону "Цвијета Зузорић", и претходно, у Америчком културном центру у Београду. У изради је и обимна Петернекова монографија, коју јавност с нестрпљењем очекује.

Томислав Петернек, Excellance FIAP, (Винковци, 1933) бављење новинском фотографијом започео је у "Светлости" (Крагујевац) затим наставио у "Борби", "Младости", "Југословенској ревији"… Од 1970. године, био је дугогодишњи уредник фотографије у недељнику "НИН". Поред фотожурнализма, бавио се и рекламном, модном и подводном фотографијом. Члан је УЛУПУДС-а и Удружења новинара Србије. Од 1980. године, бавио се подводном фотографијом (Карипско море, Индијски океан, Јадранско море). Од 1993. године, ради као слободни уметник. Објављивао је фотографије у домаћим новинама и радио за стране фото-агенције (Ројтерс, Истлајт, Сигму…) Добитник је бројних златних медаља и плакета за фотографију (Зел ам Зее, Пловдив, Београд, Берлин, Пиран, Харков – Кијев...) као и две награде за животно дело ("Светозар Марковић", Удружења новинара Србије, и Националног центра за фотографију – НЦФ). Студентски културни центар у Београду објавио је монографију "Петернек фотографије", 1984. године, а затим и Фото-савез Југославије публикацију, у оквиру библиотеке "Мајстори фотографије ФСЈ".