Град који мења лица

Бурна историја немачке престонице може се пратити преко многобројних споменика културе. Савремени живот, међутим, наметнуо је становницима овог града други ритам, веома авангардне урбанистичке, архитектонске и уметничке потезе, направивши чудесну градску хармонију на путу од прошлости ка будућности.

Текст: Споменка Јелић Медаковић
Фотографије: Миша Огњановић

Према статистици, Берлин се међу европским престоницама налази на трећем месту по туристичкој атрактивности – одмах иза Лондона и Париза. Годишње га посети око пет милиона туриста, што не чуди, јер главни град Савезне Републике Немачке у последњих двадесет година непрестано мења свој лик. При сваком следећем доласку путник намерник може да види и доживи нешто ново.

Иако је велики део града страдао у савезничком бомбардовању 1945, иако је доживео својеврсну блокаду 1948– 1949. и био подељен 1961. зидом на источни и западни део, Берлин је успео да сачува своју лепоту. Поставши поново главни град уједињене Немачке – јер је овај статус током поделе имао само за источни део земље, док је државна администрација западног била у Бону – Берлин је отпочео своју нову велику обнову. Та обнова усмерена је, пре свега, на источни део града, у којем су до пада зида 1989, односно од 1990. године и званичног уједињења Немачке, биле стациониране совјетске трупе. Датум нестанка насилне поделе овог града био је уједно и почетак политичког пада једног режима у целој Европи.

Процес обнове Берлина и даље траје, тако да данас овај град сматрају највећим европским градилиштем. Архитекти овде могу прилично слободно да остваре своје модернистичке замисли, јер је у Берлину сасвим прихватљиво да се једна авангардна грађевина нађе поред историјског споменика. Тако су поред руиниране меморијалне цркве Кајзер- Вилхелм, после великих полемика да ли је треба срушити или не, настале две нове грађевине, у периоду између 1959. и 1961. Прва је октагонална црква, а са друге стране, хексагонални црквени торањ у истом стилу.

Потсдамер трг је, такође, сасвим изменио изглед добивши низ авангардних зграда, пре свега Сони центар – гигантску стаклену грађевину. Сличне модернистичке естетике је и Нова главна железничка станица, као и низ других грађевина.

Берлин, чије се име у документима први пут спомиње 1244, упркос страдањима, и данас чува и обнавља своје културно благо. Разгледање споменика културе и историје овог града може да почне од чувене Бранденбуршке капије, подигнуте 1791. на месту претходне мање грађевине, која је имала исту намену. Четворопрег на њеном врху са богињом победе Викторијом после 1989. и спајања две Немачке поново је окренут ка западној страни, како је некада био постављен, док је за време поделе гледао на исток. У непосредној близини је Рајхстаг – импозантно здање немачког Парламента саграђено 1884, нацистички симбол за време Другог светског рата. Та грађевина разрушена бомбама 1945. опет је обновљена. Пред Рајхстагом су данас увек редови оних који желе да погледају ентеријер, посебно нову стаклену куполу, одакле могу да посматрају седнице Бундестага. На Рајхстаг се надовезује новији део Бундестага, преко улице спојен стакленом пасарелом. Нешто даље је и седиште савезног канцелара Немачке – сасвим модерна зграда, међу локалним становништвом у шали названа "веш-машина", јер на то подсећа својим изгледом.

За ликовњаке и историчаре уметности посебну вредност у овом објекту има скулптура Едуарда Чилиде "Берлин" из 1999. Одавде пут према Великој звезди води поред некадашње Конгресне хале, данас "Куће култура света" (коју Берлинци, опет због њеног изгледа, зову "трудна острига") и дворца Белви у коме је данас резиденција председника Републике.

Једна од главних туристичких атракција јесте Берлинер дом – катедрална црква која је подигнута крајем XIX века у неоренесансном стилу. Она се налази на великом Музејском острву, које је од 1999. на Унесковој листи светске културне баштине. Пет музеја на овом острву чувају велико благо светске историје уметности. У овом крају свакако треба посетити и Музеј ДДР-а, који се налази на кеју реке Шпреје и чува различите предмете и аутентичне ентеријере некадашње Демократске Републике Немачке. Недалеко, на тротоару, продају се и сувенири из те државе нестале с падом зида. Када се пређе Дворски мост, лако се стиже до опет изузетно занимљивог и значајног дела Берлина – Државне опере, Националне библиотеке, Универзитета Хумболт, Споменика жртвама рата и тираније, и низа других занимљивих грађевина.

Посебно време треба одвојити за разгледање најстаријег дела града – Николајевске четврти са црквом посвећеном светом Николи, која је првобитно подигнута у XIII веку, али је до данас неколико пута обнављана.

Са доласком на власт краља Фридриха Првог 1415, започела је дуга историја владавине династије Хоенцолерн, током које су настале многе велелепне палате. Берлинци се данас труде да у њима оживе дух ове династије на разне начине. Њихова највећа палата у којој живи тај дух јесте дворац Шарлотенбург. Палата с великим барокним вртом, која је добила назив по краљици Софи Шарлоте – чува историју бранденбуршко-пруског двора од времена барока до почетка XX века. Већи део палате је рестауриран после страдања у савезничком бомбардовању Берлина. Данас овај дворац годишње посети око 450 хиљада туриста. Атмосфери давно прохујалог времена доприноси и Берлински резиденцијални оркестар чији чланови, обучени у барокне одежде, овде одржавају концерте. За испраћај старе и дочек нове 2010. у Оранжерији дворца приређена је вечера у стилу Фридриха Великог а затим концерт. Домаћини су се потрудили да и мени буде у истом стилу: фаберже јаје у сланој леји, салата од црног корена и рибе из Хафела сервиране у шкољки, фазан у лиснатом тесту са слатким од дуња, Рибекове посластице. На програму концерта била су дела Моцарта и породице Штраус.

Историјски амбијент туристи могу доживети и на Пауновом острву на језеру Ванзе. Острво је добило назив по пауновима који су ту донети у XIX веку. Данас је острво законом заштићено као културни пејзаж. На западној страни краљ Фридрих Вилхелм II подигао је 1794/5. бели дворац од дрвета с романтичним мостом између две куле. То је требало да буде мала љубавна оаза коју је намеравао да користи са својом љубавницом Вилхелмином. Она је чак учествовала у уређењу ентеријера. Убрзо, међутим, краљ се разболео и умро, тако да је дворац користила следећа генерација. Овај изузетан пример дрвене конструкције замка неким је чудом опстао за време бомбардовања Берлина, тако да је у њему готово цео ентеријер оригиналан. У замку се чува доста оригиналних драгоцености и уметничких дела. Ту је и један леп портрет врло популарне краљице Лујзе (1776–1810), затим сто за друштвене игре, такозвани "тунел и колосеум", оригинални порцелан произведен у КПМ-у (Köninglische Porzelanmanufaktur) која и данас ради у Берлину у Софи-Шарлотен штрасе.

Зид – сувенир У Берлину је 9. новембра посебном манифестацијом, али и током целе прошле године, обележено тачно 20 година откако је пао зид који је делио град и Немачку на источни и западни блок. Био је висок 3,20 м и дугачак више од 150 км. Данас се делови Берлинског зида могу купити као сувенири у специјализованим продавницама или музејима. Најатрактивнији део зида који није срушен јесте такозвана галерија с муралима. Најпознатији мурал је историјски "Пољубац Брежњева и Хонекера".

Авиони Јат ервејза из Београда за Берлин полећу понедељком у 8:30, средом у 8:05, петком у 15:20 и недељом у 16:05. Повратни летови планирани су истим данима за 11:10, 11:00, 18:00 и 18:45.