|
Зузана Халупова није родоначелник сликарске наиве Ковачице, али јесте њена перјаница. Једном приликом су је у Паризу одвели у Лувр да види велика дела. Кад су се зауставили испред Леонардове "Мона Лизе", француски домаћини су упитали Зузану шта мисли о слици. Гледала је, гледала "Мона Лизу", потом је одмахнула руком: "Могао је Леонардо и боље!"... Сутрадан је "Фигаро" на целој страници објавио ову изјаву и донео велику фотографију необичне женице и сликарке из банатске Ковачице, све са њеном марамом и десет широких сукања, шарених као ускршња јаја. Одмах је напунила париску галерију где је излагала своје слике. Познаници су је звали Мама Зузана. Где год да се појавила са својим сликама – у Паризу, Токију, Бриселу или Бечу – пленила је појавом и била мета новинара, фоторепортера и камермана. Као налет урагана Мама Зузана је прохујала и пронела светом сликарску славу наиве Ковачице.
Због изворних сликара и њихових дела у Ковачицу су долазиле многобројне познате личности из земље и света. Између осталих – Франсоа Митеран, славни фудбалер Пеле, Урсула Андрес, Ален Делон, Хуан Карлос, Мстислав Ростропович, Франко Неро... А једне ноћи 1989. године на вратима куће Зузане Халупове покуцали су тајанствени посетиоци. Били су то Ролингстонси, на челу са Миком Џегером!...
Ево нас у рано јутро у Ковачици обавијеној маглом. У галерији "Бабка" дочекали су нас сликарски гуру Павел Бабка са сарадницама и многобројна изложена платна шесте по реду генерације ковачичке наиве – Јана Глозика, Павела Хајка, Павела Цицке, Зузане Верески, Зузане Јармуцкове, Виерославе Светликове, Наде Корењ, Марине Светликове, Кларе Бабка...
Ко је повукао први потез четкицом?
– Родоначелници наиве у Ковачици били су Мартин Палушка и Јан Сокол. Они су имали храбрости да између два светска рата јавно кажу: "Ја сликам". Било је и других који су сликали, али су се тога помало стидели. Јер, у селу се правим мушкарцем сматрао онај који је имао добре и бесне коње, чизме, и умео да понекад у кафани лупи песницом о сто. Такав је могао и добро да се ожени. Девојка се опет гледала по томе колико је на себи имала сукања. Могла је одједном да носи чак десет, па и дванаест сукања!... Мештани дуго нису признавалисвоје сликаре. А о | 
