С популацијом од готово осам милиона становника, Њујорк спада у највеће градове на свету. Британски трговац Хенри Хадсон основао је 1609. године Холандску западноиндијску компанију и трговао преко неколико лука у Северној Америци. Једна од њих била је данашња њујоршка лука. Тако је почео развој овог мегалополиса.
Потпуну доминацију над овим простором, остварили су Холанђани седамнаест година касније. Тада су данашњи Менхетн, од америчких домородаца, откупили за робу у вредности од само 24 долара. Лука је добила име "Нови Амстердам", а тек 1664. године Британци су луци дали име Њујорк, у част војводе од Јорка.
Њујорк је за време револуције 1775. године био велики трговачки центар и најважнија северњачка лука у рату. У 19. веку, кад у Њујорк стижу и први имигранти, град је имао око три милиона становника. Имигранти су својим напорним радом помогли развој привреде, а етничка разноликост постала је симбол Њујорка.
|
И данас при проласку кроз Њујорк пролазник може приметити много различитих нација, натписа и споменике многих култура. Велики град, познат је по својим облакодерима, музејима, позориштима и - жутим таксијима.
Менхетн је културно и трговачко средиште Њујорка. Данашњи симболи Њујорка су: Вол стрит, Бруклински мост, а донедавно су то били облакодери Светског трговачког центра срушени 11. 9. 2001. у терористичком нападу. |
 |
Бруклински мост спада у највеће и најдуже мостове света и спаја Менхетн и Бруклин. Њујорк чине Бруклин и Квинс у чијем су саставу Асторија, Бронкс и Стејтен Ајланд.
Магију овога града чини комбинација свих могућих различитости, које су успеле да одрже своје специфичности тако да у Асторији, у једној улици, можете наручити најбоље сарајевске ћевапе а пар метара даље у грчкој таверни попити узо и вино рецину уз традиционално медитеранско мезе. На Бруклинској музичкој академији можете да гледате јапански буто театар, а само неколико блокова даље, у кварту Дамбо уживаћете у концерту аутентичне америчке уметнице Лори Андерсон.
 |
Ако пожелите "водену" вожњу око града, сачекаће вас фери за Стејтн Ајланд. Укрцаћете се на бродић код Батери парка и док се слика Менхетна удаљава, приближићете се острвцу са Кипом слободе, заобићи га, и допловити до острвца Елис Ајланд. Елис Ајланд је некада био прва лука у коју су стизали емигранти из целог света. То је данас музеј, посвећен онима који су саградили Америку - емигрантима.
Између 1880. и 1920. године око двадесет три милиона усељеника стигло је у Сједињене Америчке Државе. Огроман број њих ушао је у ову земљу искрцавши се на Елис Ајланду, где је била прва имиграциона контрола која је одлучивала кога ће да пусти у "обећану земљу". |
На зидовима музеја налазе се фотографије породица које су се уселиле из разних земаља Европе, укључујући и нашу. Заједничко свим тим људима било је уверење да ће у Америци живот бити бољи. И тај сан о бољем животу нешто је што и данас чини неодољиви дух овога града.
|
Јат Ервејз лети за Њујорк, преко Хамбурга, у сарадњи са компанијом Емирејтс Ерлајнз три пута недељно. Са београдског аеродрома Јатови авиони редовно полећу уторком, четвртком и суботом у 11.05. | | 
