|
До Свете горе атоске, једине монашке државе на свету, и манастира Хиландара, царства молитве и тишине светог места српске историје и духовности, долази се релативно лако, али се од снажних утисака и емоција, после посете манастиру, тешко ослобађа. |
| |
На полуострво Атос, по предању светогорских монаха, приспела је бродом, заједно са светим апостолом Јованом, пресвета Богородица, да проповеда о животу, страдању и васкрсењу сина свога Исуса Христа.
Који век касније, Константин Велики, први хришћански владар, изабрао је баш полуострво Атос на Халкидикију за своју престоницу. Међутим, када је чуо да је то Богородичина земља, Константин је одустао од те намере и, у славу Богородице, одмах је ту подигао три храма и довео прве монахе на грчки Атос. Први храм подигао је у Кареји, самом центру Свете горе, а друга два баш тамо, где се по предању, појавила Мајка Божија и, потом, узнела у небо. |
|
|
|
Настанак
Према неким изворима, на месту данашњег Хиландара, од десетог, а свакако током наредних векова, постојао је грчки манастир Хеландарион који је, после пустошења гусара, пропао и напуштен 1169. године. Када се велики жупан Стефан Немања придружио на Атосу свом сину Растку, монаху Сави, у прво време они су живели у манастиру Ватопеду. Пошто су желели да заснују српски манастир на Светој гори, отац и син су се обратили византијском цару Алексију ИИИ Анђелу да им уступи опустели манастир.
Цар се одазвао молби и 1198. године издао хрисовуљу Симеону и Сави којом им додељује Хиландар и Милеју (област око манастира) "да Србима буде на вечни поклон".
Уз помоћ Стефана, српског великог жупана, исте године почињу радови. Следеће године Симеон умире, али се манастир 1199. године завршава. Поред цркве Ваведења пресвете Богородице, тада су саграђени и велики пирг (кула) и ћелије за монахе. у манастиру је тада било око петнаест, да би се тај број убрзо повећао на 90 монаха.
| |
| Дело Константина наставио је Теодосије Велики, који је подигао манастир Ватопед, а велику хришћанску ревност је показала и његова кћи Пулхерија саградивши на Светој гори Ксиропотам и Есфигмен. Иако је подигла манастире, ни она није могла да остане на Светој гори. Јер, како проповедају атонски монаси, "једнога дана, када је хтела да уђе у манастир, Пулхерији се јавио глас Богородичин који ју је зауставио у тој намери". Од тада је решено да ниједно женско биће не сме да дође на Атос. Женама је чак забрањено да стану ногом на ту свету земљу и то правило се, у јединој монашкој држави на свету, строго поштује. Па и данас, толико векова после Пулхерије, до Хиландара на Светој гори могу доћи само мушкарци. |
|
|
|
