У више спелеолошких објеката пронађене су мање или веће групе слепих мишева, а у неким пећинама откривене су и веће колоније које представљају последња царства ових угрожених врста у Србији и Европи. Основни циљ овог истраживања било је прикупљање података о присутним врстама, њиховој бројности, сезонској присутности, проблемима њихове заштите… Резултати тих истраживања су импресивни јер смо пронашли већи број значајних локалитета ових ретких и угрожених врста који досад нису били познати.
На основу свих досадашњих истраживања, на којима су радили бројни стручњаци преко пет деценија, евидентирано је да у спелеолошким објектима у Србији живи двадесет једна врста слепих мишева. Десет врста искључиво или често живи у пећинама и у њима бораве током целе године. Осталих једанаест врста срећу се повремено или ретко, и то углавном током зимског периода, кад проводе свој зимски сан односно хибернацију. Посебно треба истаћи да се једанаест врста слепих мишева који се срећу у спелеолошким објектима у Србији налази на Црвеној листи света као глобално угрожене врсте.
У пећинама Србије данас се срећу веће или значајне популације осам глобално угрожених врста – средоземни потковичар (Rhinolophus blasii), јужни потковичар (Rhinolophus euryale), велики потковичар (Rhinolophus ferrumequinum), мали потковичар (Rhinolophus hipposideros), дугокрили љиљак (Miniopterus schreibersii), дугопрсти вечерњак (Myotis capaccinii), шиљоухи вечерњак (Myotis emarginatus) и велики мишоухи вечерњак (Myotis myotis). |