Одавање признања и захвалности за заслуге појединцима на друштвеном нивоу јавља се још у најстаријим, племенски организованим заједницама. Првобитно су то били дарови у крзну, оружју или скупоценим тканинама. У средњем веку само високи феудалци који су уживали одређене титуле и привилегије могли су бити награђени својом припадношћу одређеном реду нпр. темплара, тевтонских или касније малтешких витезова.
|
Отуда и сва одликовања, која настају после осамнаестог века имају средњовековно порекло. Од тог времена у већини новоформираних држава Европе и света установљено је додељивање ордена, медаље или споменице, као одличја владареве и државничке захвалности у зависности од личних заслуга појединца.
Српска одликовања, изложена у сталној поставци Војног музеја у Београду, додељивана су за храброст и самопрегор у ратовима вођеним на овом поднебљу. У мирнодопским условима добијале су их личности заслужне за развој друштва и државе, унапређење просвете, науке и стваралачких уметности. Краљевске династије Обреновића и Карађорђевића углавном су их установљавале приликом обележавања значајнијих догађаја у историји Србије, али и приликом честих одбрамбених војни којима су српска војска и народ судбински били изложени. |
Краљ Петар I
Карађорђевић са орденом
светог Кнеза Лазара |
– Први српски орден, као одликовање највишег ранга, везујемо уз кнеза Михаила Обреновића који је, поводом јубилеја пола века од Другог српског устанка, 1865. године установио спомен-одличје Таковски крст. Кнез је тако желео да награди све преживеле учеснике устанка, као и фамилије преминулих – каже Душанка Маричић, виши кустос Војног музеја.
Тада и почиње развој Таковског крста који ће се касније дефинисати као пeтостепени орден. У периоду српско–турских ратова 1876–1878. овај орден прераста у Таковски крст с мачевима који постаје статусно обележје јунака до 1903. и краја владавине династије Обреновић.
Коначно и поновно проглашење Краљевине Србије 1882, која је, подсетимо, престала да постоји крајем средњег века, а њено обнављање трајало је од Првог српског устанка, иницирало је 1883. доношење Закона о одликовањима када су основана два нова српска одличја, Орден белог орла и Орден светог Саве. Установио их је први српски краљ модерног доба Милан I Обреновић.
Орден белог орла, по мишљењу многих, једно је од најлепших српских одликовања. По закону имао је пет степена. Први, Велики крст могло је добити само пет лица; други, Велики официр носило је њих двадесет; трећи, Командир њих четрдесет; четврти, Официр добијало је сто педесет, док је орденом петог степена, Кавалиром награђивано до три стотине заслужних личности. Са доделом овог одликовања наставља и династија Карађорђевић, уз измену на реверсу. На њему је уместо монограма краља оснивача, уписана година обнављања Краљевине Србије. Тридесет две године после оснивања Ордена белог орла, Краљ Петар I Карађорђевић основао је, у време Првог светског рата, Орден белог орла са мачевима, који је додељиван за заслуге стечене у победама Србије.
| 
