После двонедељних припрема, након приспећа првог авиона, француског двокрилца потез-29, који је добио име "Београд", управа Аеропута обавестила је Команду ваздухопловства и домаћу јавност да ће први лет обавити на линији Београд–Загреб, 15. фебруара 1928. у 8 часова. Требало је да први путници за Загреб буду новинари и сниматељи неколико београдских редакција, а на повратку је било предвиђено да у авиону буду њихове колеге из Хрватске.
 |
У рано јутро, 15. фебруара, небо над Београдом било је тмурно, повремено је падала јака киша и претила је опасност да се лет откаже. Без обзира на то, први путници су се заједно с посадом упутили према аеродрому и, после путовања, најпре бродом, а потом аутомобилима, док су стигли до Бежанијске косе, време се нешто побољшало. Из управе Аеропута јављено је да ће потез-29 с мањим закашњењем ипак полетети према Загребу. Уследила је мала свечаност, поздравни говори и сликање, и путници су заузели своја места у авиону. Шеф пилота "Аеропута", г. Стрижевски, стартује мотор. Без успеха. Ишчекивање појачава тензију пред дуго очекивани лет. Мотор никако да се покрене. Механичари ужурбано сипају гориво, пребацују пакете, пртљаг и путничка седишта у други, резервни авион. Коначно, путници су поново заузели своја места и авион је у 9.05 часова полетео пут Загреба. Тако је већ на првом лету забележено и прво кашњење – "из техничких разлога".
"Точкови разбацују блато на све стране", записао је о овом догађају новинар "Политике". "Док се ми пењемо и наш авион нагиње по спирали, чини нам се да се не нагињемо ми, него као да се накривио цео Београд па да хоће да се сручи у Саву." ... Његов колега из "Времена" "задовољно се сместивши у своју фотељу и скинувши благородно шешир, над Саборном црквом је узвикнуо: 'Колосално!'" ... "Авион је летео стално на висини од 500 до 600 метара, даље се није могло због ниских облака. Час сте у Босни, час у Славонији, све бежећи од облака. Магла је баук на путу, но срећом кратко траје, па тако после више од два часа лета јасно се распознају два висока оштра торња загребачке катедрале. Још неколико тренутака и ми летимо сами над градом, авион прави један широки круг и убрзо се спушта на аеродром и дотиче земљу, да је то једноставно дивота. Тачно је 11 сати и двадесет и пет минута."
 |
 |
Исти новинар затим записује да је на загребачком аеродрому "Боронгај", поред представника цивилних и војних власти, аероплан дочекао велики број грађана и неколико новинара. После Београда, преко коjeг француско-румунска компанија "Франкорумен" обављала ваздушни саобраћај још од 1923. године, сада је и Загреб укључен у мрежу ваздушних линија. И зато пуно аплауза и "сликање за кинематограф"...
Истога дана, у поподневним часовима, група загребачких новинара полетела је за Београд. "Данас у 3.03 авион се вратио из Загреба возећи собом петорицу загребачких новинара који су хтели да прикажу да нису ни гори ни мање куражни од својих београдских колега", писала је "Политика" на крају извештаја о овом историјском дану за југословенско ваздухопловство.
У току првегодине рада авиони "Аеропута" летели су између Београда и Загреба сваког дана изузев недеље, све до новембр | 
