Културни мост до Исланда

Посредством београдске Фондације Балканкулт многи уметници из Србије су, од 2004. до данас, приказали своје стваралаштво у земљи крајњег Севера Европе. Узвратно су у истом периоду Исланђани српској публици представили своју уметност. Сарадња се наставља...

Текст: Споменка Јелић Медаковић
Фотографије: Александар Келић

Пут на Исланд је септембра 2004. године започео Димитрије Вујадиновић, с циљем да успостави "мост" културне сарадње између Западног Балкана и земље крајњег Севера Европе. Као гост компаније Ацтавис, понео је један број филмова балканских аутора које је приказао на Фестивалу "Нордијска панорама". Од тада се преко Фондације Балканкулт развила лепа сарадња између српских и исландских уметника.

– До Рејкјавика, главног града Исланда, стигао сам Јатовим авионом из Београда преко Копенхагена – каже Димитрије Вујадиновић, председник Фондације Балканкулт, чије је седиште у Београду. – Први сусрет са овом земљом био је фасцинантан. Док смо се с аеродрома, кроз мрак, приближавали осветљеном Рејкјавику пажњу ми је привукла необично велика неонска скулптура – инсталација чувене исландске уметнице Рури.

Главни град Рејкјавик је, уједно, и највеће насељено место на Исланду. У њему живи близу 120.000 од око 300.000 Исланђана. Ту је концентрисана економија и из тог града се управља државом, смештеном на северу Европе, јужно од Арктичког круга, чије обале запљускују воде Атлантског океана и Нордијског мора. Исланд је члан Уједињених нација, НАТО, ЕФТА и ОЕЦД, али није у Европској унији.

– Необичну природу овог вулканског острва, на коме стално пулсирају та жаришта, доживео сам приликом следећег одласка у оквиру наше културне сарадње – објашњава затим Вујадиновић. – Тада сам упознао оне делове Исланда којима аутомобилом може да се приђе. У централни део, где су ледени глечери, стиже се само авионом, или саоницама, јер стандардних путева и железнице нема. А после онога што сам видео рекао бих да је та природа фасцинантна у својој шкртости. У појединим пределима осећао сам се као да сам на некој другој планети, можда Марсу, због тамних, од угашене вулканске лаве сазданих црних стена, без икакве вегетације. Прича се да су се у тим пределима амерички космонаути припремали за први лет на Месец. Они други крајеви Исланда, где се као вегетација појављује маховина, подсећали су ме на давно време кад су се на Земљи јављали неки зачеци живота. Биљно растиње у приобалном делу толико је ниско да постоји једна изрека: Када се изгубиш и исландској шуми, треба самода устанеш. Јер, растиње је човеку до колена.

Исландске воде, бистре и брзе речице, изузетно су природно богатство, но посебна вредност су оне термалне, где температура некад достигне и 60–70 степени Целзијуса. Туристи се често преваре, каже Вујадиновић, па се добро опеку пробајући прстом топлоту воде која излази из земље. Зато је на неким местима постављено упозорење. Вода у гејзирима непрестано пулсира, а онда нагло избије правећи водени стуб приличне висине. "Најпривлачнија је за туристе Плава лагуна, због своје лепоте и лековитости воде." Море је богато рибом. А уз море се простиру пашњаци на којима се гаји посебна врста коња, својевремено донетих из других делова Европе, али сада потпуно прилагођених овој природи. На Исланд су и ирваси донети из других крајева. Аутохтона фауна је нека врста морске папиге (puffin, Fratercula), и северне снежнице (ptarmigan, Lagopus mutus), од којих Исланђани припремају укусна јела.

– Куриозитет Исланда је свакако место где се две континенталне плоче Европе и Америке спајају, односно раздвајају – прича Вујадиновић. – Тај расцеп се годишње повећава за два сантиметра, што наговештава њихово потпуно удаљавање у будућем геолошком времену.

Али, сваком посетиоцу Исланда посебно задовољство представља тренутак када једном ногом стоји на европском, а другом на америчком континенту. Подсетио бих да је Жил Верн за своју књигу "Пут у средиште Земље" био инспирисан овим пределима. Он описује долазак професора Лиденброка на Исланд, одакле креће у средиште Земље. За Исланђане Вујадиновић каже да су необичан народ који је до данас успео да сачува видљиво порекло Викинга, преко језика, на пример. Они и сада читају своје старе саге из 11–12. века на оригиналном језику. Овај народ, такође, пасионирано негује своју музичку сцену која обухвата репертоар од времена сагаса (викиншки период) до савремених облика попа, алтернативног рока, џеза и фолка који је типичан за музику њихове светски познате уметнице Бјорк.

Исланђани, као и сви нордијски народи, имају специфичан однос према савременом дизајну спајајући традицију са модерним изразом. И, према речима Вујадиновића, иако је њихов дизајн можда мање познат, по квалитету не заостаје за шведским или финским. У том смислу Вујадиновић посебно истиче уметност дизајнирања рибље коже Арндис Јоханс Дотир која је права "чаробница" у прављењу разних предмета од ове сировине – јакни, ташни, ципела, наруквица, употребних посуда, таписерија, привезака за кључеве...

– Њихова уметност је бунтовничка – констатује Вујадиновић. – Они се не "удварају" тржишту, већ уметничку естетику граде на сопственим принципима. Зато су успели.

Сарадња Србије и Исланда   Од 2004. године до данас, културна сарадња између Исланда и Србије, остварена посредством Балканкулта, довела је до приближавања и бољег упознавања уметности ових земаља. Манифестација "Дани Исланда у Србији" одржана је 2005. године у Београду, Новом Саду и Зајечару. Следеће године је у Рејкјавику представљена Србија на исти начин. Како, између осталог, истиче Вујадиновић, на Исланду су се током ових година веома успешно представили редитељ Горан Паскаљевић (ретроспективом својих филмова), чембалисткиња Смиљка Исаковић, уметнички фотограф Александар Келић, књижевник Владислав Бајац, о Феликс Ромулијани говорио је Бора Димитријевић. С друге стране, у истом периоду у Србији је, на пример, преведена књига чувеног исландског књижевника Сјона "Птичје млеко", приказан је њихов дизајн, смотра филмова, а недавно је у Графичкој радионици ФЛУ у Београду радила њихова уметница Влегердур Хаукс Дотир.   Ово су само неки детаљи једне успешне културне сарадње која ће се наставити.