Дрвенград Емира Кустурице

На врху једног брда планине Златибор, сместило се мало чаробно етно-село. Оног тренутка када крочите на дрвену калдрму направљену од прагова шина за возове, закорачили сте у бајку чији је творац филмски редитељ Емир Кустурица.

Текст: Милорад Ст. Илић
Фотографије: Милан Мелка

Када прођете део пута после Ужица и кренете ка Вишеграду, предео све више почиње да личи на брдовиту Босну која се простире недалеко одатле. Очи вам добијају зелену боју као одраз обронака планина, а путеви су све вијугавији као линије на длану. Атмосфера, прелеп крајолик, богати пашњаци, ваздух који опија и цвркут птица, увлаче вас у визије Кустуричиног сна, који и ви будни почињете да сањате.

На Мокрој гори, западној падини Златибора, чувеној "Шарганској осмици" снимљена је већина кадрова филма "Живот је чудо", "Шарганска осмица" је део пруге узаног колосека између Ужица и Вишеграда, Мокре Горе и Кремана, преко брда Шаргана. Ова пруга има велики број мостова и 19 тунела од којих је најдужи Шаргански: 1660,80 м. По успону од 18 промила она је јединствена у Европи и велика је туристичка атракција. С обзиром на то да локомотива парног воза не може да савлада успон, пруга завија формирајући фигуру бројке осам.

На пропланку Мећавник никла је оаза где су људска рука и дух, трудећи се да не поремете природне токове, створили сагласје. Кажу да је Емир, снимајући у подножју велелепних планина, недељама чекао сунчано време неопходно за завршетак једне сцене. Данима је трајала игра сунца и кише, а онда је приметио да је једно узвишење у непосредној близини стално обасјано сунцем. На том месту настало је етно-село Дрвенград које се уклапа у концепт очувања једног времена, резерват у којем се у креативном раду и миру сећамо својих корена и пунимо животном енергијом.

Двадесет и две брвнаре карактеристичне за крај, у којима су смештене, поред биоскопске дворане, галерије, посластичарнице, радионице с домаћом традиционалном храном, простор за филмску школу и размену уметничких идеја, јединствен су склоп фантастичне слагалице успомена на безбрижно детињство и нека друга лепша времена. Док гледате панораму по глави вам се непрестано врте слике давних екскурзија, летовања или зимовања, очуваних једино на сада већ пожутелим разгледницама и фотографијама. Читав комплекс настао је под покровитељством Уницефа, чији је Кустурица амбасадор. Поред едукативног, терапијског и рекреативног аспекта, овај пројекат представља настојање да се очува национално наслеђе, али и да се човек враћајући се природи, врати себи самом.

Из ове спокојне летаргије буди вас звоно из саграђене дрвене црквице, а онда поново све утихне. Емир Кустурица, један од најцењенијих филмских стваралаца света, седи поред вас, ћути заједно с вама, јер лепоту још нико није успео да искаже речима.

Први међународни "Кустендорф филм фестивал", чији је оснивач редитељ Емир Кустурица, одржан је од 14. до 21. јануара 2008. године у Дрвенграду на Мокрој Гори. "Фестивал је замишљен као некомерцијална манифестација посвећена ауторском филму, која окупља истакнуте светске редитеље и студенте који тек почињу да се баве седмом уметношћу" – рекао је Кустурица на конференцији за новинаре. Фестивал је, према Кустуричиним речима, предвиђен за 150 до 300 људи, студената, истакнутих аутора и љубитеља филма и замишљен је као манифестација "на којој нема места за масовне производе". Међу најављеним гостима су руски редитељ Никита Михалков, који jе отвориo манифестацију и представиo свој нови филм "Дванаест", турски редитељ Фатих Акин, Израелац Еран Колирин, овогодишњи добитник Златне палме у Кану, Кристијан Мунђију из Румуније и други. Фестивал је имао такмичарски програм намењен студентима филмских школа из дванаест земаља: Чешке, Грчке, Италије, Пољске, Словачке, Русије, Велике Британије, САД, Кубе, Шпаније, Француске и Србије. Најбољим ауторима су додељени Златно, Сребрно и Бронзано јаје, које, према речима Емира Кустурице, симболизује суштину космоса.