Jat Airways
Поласци/доласци
Резервишите путовање, смештај и rent-a-car
Резервиши лет
Резервиши смештај
Rent-a-car
Ред летења
Статус путовања
Од
Полазак
Повратно путовање
До
Повратак
 
Флексибилни датуми поласка/повратка
Одрасли (25-59) Омладина (12-24) Сениори (60+)
Деца (2-11) Инфанти (0-1)
резервиши
Шифра резервације
Презиме путника
Статус путовања
Jat Airways & VisitSerbia
Jat Airways & Hotels.de
Смештај Град
Пријава Одјава
Једнокреветне Двокреветне Одрасли Деца Валута
Тип собе
резервација
Jat Airways & Sixt rent-a-car
Аеродром преузимања
Датум преузимања Време (сат, минут)
Аеродром остављања
Датум остављања Време (сат, минут)
резервација
JAT ReviewLet viseCall CenterMiles & More

Београд на добром путу

"Београд је већ почео коренито да се мења и ствара нове послове и нове услове за њихов развој: Верујем да се београдска привреда захуктава и да ће имати снаге да престоницу извуче у врх развијених европских градова."

Текст: Јелена Глигорић

Ненад Богдановић је први послератни градоначелник Београда који је, 2004. године, изабран на непосредним изборима. Пре тога је четири године био председник градске владе. У политику је ушао 1992. и, захваљујући великој енергији, упорности али и изванредном искуству из привреде и руковођења, сигурним и крупним корацима успињао се на листи градске управе. Истовремено, ово су и године запаженог опоравка и просперитета Београда. Разговор почињемо питањем шта градоначелнику Београда значи садашња функција?

- Бити градоначелник престонице и највећег града у Србији је, свакако, велика част, али је изнад свега велика обавеза и одговорност.

Кад сам у претходном мандату био председник колективног оперативног тела, одговорност за рад је донекле била заједничка.

Сада као градоначелник, како је предвиђено Статутом града и Законом о локалној самоуправи, многе важне одлуке морам да доносим сам. Градоначелник је, као први у хијерархији, одговоран и за рад комплетне градске управе, што је свакако додатно оптерећење.

Веома је важно и да градоначелник има скупштинску већину да би могао да оствари свој програм и заврши планиране пројекте. До сада је стање у Скупштини града, осим, по мом мишљењу, непотребних повремених "искакања", углавном било стабилно што се огледа и у раду градске управе која хармонично функционише. Ја лично немам никаквих проблема са страначком припадношћу својих сарадника. Битно је да свако од њих вредно, стручно и одговорно обавља свој посао.

Локална самоуправа променом законске регулативе, а и односа централне власти добија све значајније место. Очекује се доношење и закона о главном граду. Шта то конкретно значи за Београд а и за вас као градоначелника?

- Да би Београд могао добро да функционише, као модерни градови у свету, потребан је закон о главном граду са јасно дефинисаним надлежностима и правилима локалне самоуправе. Сматрам да би приликом доношења закона требало применити председничко-градоначелнички систем који је заступљен свуда у свету, што значи да одговорност мора бити персонализована.

Закон о главном граду, нажалост, чека и због политичке одлуке о децентрализацији Србије. Моја је жеља да не само Београд него и други градови и општине у Србији добију свој статус који сада немају и да локалне власти више утичу на развој привреде, запошљавање и друге области.

Међутим, велики сам песимиста у погледу прихватања овог закона. Њиме би требало да се разреше највећи проблеми који се јављају на релацији општине - град - држава и јасно разграниче надлежности. Тренутно је за општине надлежна држава, а за град - нико. Локалне самоуправе су по важећим прописима потпуно небитна ствар и то је основни разлог због кога ће бити тешко донети закон о главном граду. Зато ћемо, што је могуће пре, морати изменити Устав у делу који се односи на локалну самоуправу зато што у њему постоје нејасноће. Иначе, приликом писања Устава најтеже је било постићи компромис око територијалне организације Србије, због снажних инсистирања да политичке странке имају кључну улогу у томе. Због тога сматрам да је за доношене оваквог закона о главном граду неопходна велика политичка воља.

У 2006. години Београд је понео неке значајне титуле које су дошле као резултат свега онога што је урађено претходних година. Шта то значи за будуће време?

- Београд је у анкети реномираног часописа "Фајненшел тајмс" проглашен градом будућности Јужне Европе. Ово признање нас је учврстило у уверењу да смо на добром путу, јер се Београд нашао у друштву са Лондоном, Паризом, Брном и Бакуом, градовима који или имају дугу пословну традицију или су у драматичном развоју.

Ово признање нам је дало и додатни подстрек да на најбољи начин искористимо предности Београда: повољан географски положај, квалификовану радну снагу, припремљене локације, најконкурентнији режим пореза у Централној и Источној Европи, једноставну процедуру за регистрацију предузећа и привучемо што више страних инвеститора да улажу у град да бисмо што пре формирали такозвани "затворени круг": да изградња инфраструктуре води ка изградњи пословног простора, отварању нових радних места и стварању новца за даља улагања.

Београд је већ почео коренито да се мења и ствара нове послове и нове услове за њихов развој: грађевинарство је у замаху и, данас, овде ради више од хиљаду грађевинских фирми, покренута је производња хране и сада нам треба добра прерађивачке индустрија. Оживеле су и делатности примерене великом граду: банкарство, телекомуникације, интернет, софтвер, угоститељство, трговина, туризам...

Ове делатности остварују мала и средња предузећа, али много таквих фирми са мало запослених даје много запослених. А када се деси да пропадну, не стварају велике потресе у економији.

Верујем да се београдска привреда захуктава и да ће имати снаге да престоницу извуче у врх развијених европских градова.

Шта ће бити приоритети рада градске владе у 2007. години?

- Град ће и наредне године наставити улагања у нову инфраструктуру, као и ревитализацију старе и тако стварати услове за потенцијалне инвеститоре и отварање нових радних места, али ће истовремено радити и на подизању нивоа комуналног и саобраћајног стандарда и хуманизацији живота у граду.

Пошто ће нам Република идуће године вратити у надлежност домове здравља и четири клиничко-болничка центра, значајан приоритет ће бити сређивање ових установа како би оне биле примерене главном граду, а набавићемо и нову опрему. Осим тога, наредне године треба коначно да почне изградња дома здравља у Миријеву.

Од саобраћајних објеката, почеће реконструкција трамвајске пруге у Карађорђевој, трамвајског моста и пруге у Пожешкој. Осим тога, почеће да се гради и петља преко Хиподрома као прва фаза изградње новог моста преко доњег шпица Аде Циганлије, док ће на новобеоградској страни почети изградња четири траке на почетку Улице Јурија Гагарина где би требало да буде петља. Мост би, иначе, требало да почне да се гради 2008. године.

Тренутно се ради и финансијски план и припрема тендера за куповину нових тролејбуса и сто нових аутобуса, а уследиће и реконструкција 60 трамваја.

Од значајнијих комуналних објеката, следећег лета требало би да почне изградња постројења за пречишћавање воде Макиш II.

Осим тога, наставиће се изградња, реконструкција и уређење школа и обданишта, установа културе и социјалне заштите. Наставићемо и са активном социјалном политиком како бисмо помогли што већем броју људи којима је помоћ потребна.

На шта сте лично поносни у свом раду?

- Мислим да, не само ја него и Београђани, можемо да будемо поносни што је Београд у овако кратком периоду успео да надокнади изгубљено време, поврати некадашњи углед, што је почео убрзано да се развија и одлучно кренуо у европске интеграције.

Посебно смо поносни на промену привредне структуре, пораст страних и домаћих инвестиција, повећање броја запослених, осетан раст просечних зарада и хуманију социјалну политику. И, наравно, што за свих ових шест година није било ниједне афере у Београду.

Сведоци смо и ми Београђани, али то највише примећују страни и домаћи посетиоци, брзих промена изгледа града: изникли су многи пословни и стамбени објекти, реновиране су многе фасаде, а оне најзнаменитије и осветљене, потпуно је реконструисано више од хиљаду улица, возни парк градског саобраћаја најмлађи је у региону, уређени су паркови, шуме и друге зелене оазе, Београдска тврђава, Ада Циганлија...

Из Београда, као домаћина реномираних међународних привредних, научних, културних и спортских манифестација, одлази у свет све више позитивних вибрација.

О каквом Београду сањате? Како га видите не само у овом периоду у коме сте ви његов први човек него и за десет или двадесет година?

- Желео бих да Београд што пре постане урбанистички, комунално и саобраћајно уређен град, економски просперитетан, са здравом животном средином, у коме ће његови житељи достојанствено живети, отворен према свету, с позитивном сликом коју о себи оставља, у који ће пословни људи и туристи често и радо навраћати, у њему успешно пословати и пријатно се осећати.

Успешан менаџер

 

Ненад Богдановић је рођен 12. маја 1954. Дипломирао је и магистрирао на Електротехничком факултету у Београду.

 

Две деценије се бави телекомуникацијама, на истраживачким и развојним, а потом и на менаџерским пословима, најпре у "Пупину", а затим и у другим фирмама из ове области. Године 1989. именован је за директора заједничког улагања компаније GTE Telecommunications и ЕИ Пупин. Две године касније постао је комерцијални директор, да би од 1996. био и генерални менаџер мешовитог предузећа "Алкател Пупин Југославија".

© Jat Airways 2006 | designed & produced by MASSVision, powered by cMASS