Барокни град на јужном Дунаву

Кад би се опсадне војске улогориле на обалама и пољима под Петроварадином, браниоци би их засули пушчаном и топовском ватром из невидљивих пушкарница.

Текст - Вања Савић , фотографије - Борис Радивојков

Петроварадинска је тврђава била готово неосвојива и свака војска која би је запосела, рачунала је на сјајно упориште. Ту у предграђу Балкана, на месту на којем су се вековима сукобљавали западни и источни светови, Петроварадин је био права брана за многобројне освајаче. Данас, док ходате њеним стазама над Дунавом, обриси протеклих времена и ратова и даље су видљиви, али само као барокни архитектонски колорит и туристичка атракција.

Цивилизације се на дунавском сусрету Бачке и Срема смењују од пре седамдесет хиљада година, а данашњи изглед Петроварадинска тврђава добила је у раздобљу од 1692. до 1780.

- То су времена великих турско-аустријских ратова и српских сеоба на север. Градња је отпочела у време цара Леополда I, а завршена је за владавине Јосифа II. Изградњом ове тврђаве, даљи продор Османлија у Европу био је једноставно онемогућен, - каже историчар и кустос овог културно-историјског споменика, Синиша Јокић.

Поред изванредног стратешког положаја, главна одбрамбена снага бранилаца тврђаве били су подземни тунели који су пушкарницама гледали на дневно светло и опсадне војске.

- Тунели су распоређени на четири спрата испод зидина тврђаве, а под Хорнверком (истуреним делом јужне тврђаве) и на пети и шести полуниво, у дужини од готово двадесет километара, са дванаест хиљада пушкарница. Основна замисао војних архитеката Аустријске царевине била је да војници који се налазе у тим тунелима буду потпуно заштићени и невидљиви, али да могу ефикасно да дејствују ка непријатељу из тамних отвора, јер подсетићу да се тада ратовало углавном дању - објашњава Јокић док обилазимо подземне војне галерије.

Историја   - Године 4.500 пре н.е. прва насеља. - Године 300 пре н.е. - овде су живели Келти. - У 30. години наше ере овамо долазе Римљани и подижу Кусум, одбрамбено утврђење. - Хуни долазе 375. године и освајају Сирмијум 441. - Од Атилине смрти, 454, овде се смењују Готи и Гепиди, Авари и Бугари. - Угри крајем IX века освајају Панонију године, а 1181. Срем улази у састав Угарске краљевине. - Године 1235. краљ Бела IV овде насељава монахе Цистерците из Француске, који су подигли Белин студенац (опатију Белакут). - На подстрек папе Инокентија IV, 1247. године овде ниче утврђени замак ради заштите од налета Татара. - Двадесетседмог јула 1526. Петроварадин освајају Турци. - Аустријанци га освајају 1691. - Октобра 1692. године постављен је камен темељац петроварадинској тврђави. - Под командом Еугена Савојског Аустријанци, Срби и остали хришћански народи 1716. године успевају да одбране Петроварадин од налета Турака. - Тврђава је 1748. проглашена комунитетом, а 1751. добија свој грб и печат. - Током последњег аустро-турског рата 1788-1791. тврђава поново постаје једна од европских брана. - У новембру 1918. Петроварадин осваја војска Краљевине Србије.

За почетак изградње Петроварадинске тврђаве добијена је финансијска помоћ од папског нунција 1692. године. Дотадашње средњовековне зидине потпуно су срушене и започело се са изградњом новог утврђења по фортификационом систему Себастијана де Вобана, француског војног архитекте под чијим су надзором зидане и тврђаве у Вердену, Стразбуру и Мецу.

Петроварадин је зидан по пројектима и под надзором аустријских војних архитеката Кајзервелда, Ванберга, Марсилија и других. До 1728. године саграђено је свих пет бастиона Горње тврђаве: Леополдов бастион, данас видиковац који гледа јужно према Београду, Лудвигов бастион на коме је чувени петроварадински сат који малом казаљком показује минуте, а сате великом, бастион Јосифа И, Инокентијев бастион и бастион Марије Терезије изнад којег је данас највећи број атељеа новосадских уметника који овде живе и раде инспирисани историјом тврђаве исписане на њеним барокним зидинама.

- "Ликовни круг" окупља око стотину сликара, графичара, вајара, фотографа, композитора... Атељеи су отвореног типа и туристи могу да уживају у стваралаштву уметника, али и да наруче неко дело по свом избору. У склопу Дуге касарне постоји и Галерија овог Ликовног круга. У Леополдовом бастиону је налази галерија "Атељеа 61" који се бави израдом у свету чувених таписерија, а до њега у Дугој касарни налази се хотел "Варадин", Метеоролошка станица и Историјски архив града Новог Сада - објашњава кустос.

Сваки од бастиона јесте тврђава за себе, а сви су међусобно повезани. Леополдов је са Инокентијевим бастионом повезан Дворском капијом и тунелом којим се аутом може доћи до ноћног клуба "Арондо" или до 70 метара дубоког и засвођеног Великог ратног бунара. Крећући се бедемом пешице стиже се до бастиона Јосифа I, а кроз капију Карла ВИ, под столетним липовим дрворедом стиже се до Самостана св. Јурја, одакле почиње комплекс Доње тврђаве - Васерштата.

Под већ описаним Горњим градом, смештен је Доњи или Водени град са шездесетак објеката већином саграђених у време зидања тврђаве, за потребе смештаја свих оних који су били укључени у изградњу и функционисање Тврђаве, али и официра и војника Славонске генералне команде Хабзбуршке монархије, која је успостављена у Субурбијуму, по речима историчара Јокића, урбанистички најбоље очуваној барокној целини Југоисточне Европе.

- Подграђе је некадашње резиденцијално војно насеље које је одисало аристократизмом и дисциплином Аустријске монархије. Лево и десно од Београдске капије, поред које пролазите док возите старим путем из Београда ка Новом Саду, били су казамати Централног затвора у којем су били затварани многи војни и политички затвореници XVIII и XIX века. Петроварадин је тада био једно од најважнијих војних упоришта Хабзбуршке монархије, а командант тврђаве сматран је официром на најелитнијем положају и обично је био пријатељ бечког двора.

У првој половини XX века, у зидинама Петроварадинске тврђаве своја прва знања о авијацији стицали су питомци Средње ваздухопловне школе Краљевине Југославије, од којих су многи, почетком Другог светског рата учествовали у шестоаприлској одбрани балканског неба од напада моћнијих и бројнијих авиона Хитлерове Немачке. Од 1951. петроварадински барокни град је културно-историјски споменик. У нашем веку овај историјски простор на падинама Фрушке горе стециште је културних установа као што су Музеј града Новог Сада и Академија уметности, у њему се лети одржава један од најпосећенијих рок фестивала у Европи, Exit, а током целе године доступан је свим посетиоцима као једна од најзанимљивијих туристичких дестинација Војводине и Србије.