Хомоље

Планинско-котлинска регија у источном делу земље - Хомоље, једна је од најзначајнијих регионалних туристичких области Србије.

Текст и фотографије - Станко Костић

Хомоље је смештено у горњем сливу реке Млаве и чине га Жагубичка и Крепољинско-Крупајска котлина, оивичене планинским венцима. Основу целе хомољске области чини изворишни базен и горњи ток реке Млаве са њеним притокама. Далеко од важних саобраћајница, омеђено високим и тешко пролазним планинама, Хомољским планинама на северу (940 m), Горњачким планинским венцем на западу, планинама Црни Врх (1.027 m) на истоку и Бељаницом (1.336 m) на југу, Хомоље је вазда било упућено на сопствену економију и засебан, одвојен живот. Начин живота заснован на сопственим ресурсима створио је и посебну економију базирану на рударству, сточарству и експлоатацији шума, а недовољна комуникација са околином учинила је да се овде сачувају многи облици старобалканске културе, те је Хомоље до данас остало оаза незагађене природе, очуваних обичаја, изворне архитектуре и народне радиности.

Има више тумачења имена ове области: по једном, назив Хомоље потиче од влашке речи "омуљ" што значи човек (латински "хомо"), а по другој од словенске речи "хлм" што значи брдо или планина, какво Хомоље углавном и јесте. Треће тумачење оставља могућност да је име везано за врсту козјег и овчијег сира који су овде производили Стари Словени.

Поред планина и котлина цела област обилује бројним клисурама, увалама, пећинама... Богате водом, флором и фауном планине Хомоља су туристичка дестинација, на само сто километара од урбано захукталог Београда, позната по својој ненарушеној природи.

Захваљујући великом рудном богатству, интересовање за ову област испољили су сви староседеоци Балкана који су овде живели (Келти, Римљани, Јермени...), а сребро и злато су копали и њиме трговали и цар Лазар и краљ Милутин. О њиховој владавини овим крајем сведоче и њихове задужбине, манастир Горњак и манастир Витовница. Поред ових, бројни су и остаци других манастира и цркава, а и сама се Браничевска митрополија налазила се у лазу у клисури.

Тако је било некада, а погледајмо какво је Хомоље данас и шта нуди туристима.

Лепоту и атрактивност није изгубио ниједан брзак, ниједан вир, поток, увала или клисура. Ако вас пут нанесе из Београда, прво ћете се на самим вратима Хомоља задивити упорности Млаве, која је вековима себи кроз јурске кречњаке издубила пролаз, и код села Ждрела на улазу у Горњачку клисуру избила у наслеђену долину Панонског мора и тако наставила кроз плодни Стиг. После Горњачке, наићи ћете на Рибарску клисуру која по лепоти можда и надмашује Горњачку. И у њој се као и у претходној налазе остаци кула из римског периода међу којима се издваја Градац са црквом у зидинама. Читавом дужином клисуре пролама се хука Млавиних таласа и брзака, а над високим литицама круже орлови. Једна од посебних природних реткости коју можете видети јесте и прераст Самар, природни камени мост у изворишном краку Мале Тиснице. Прерасти су природни камени мостови који наткриљују речне токове у виду лучних сводова. Најчешће су настајали урушавањем пећинских таваница и праве су природне реткости. Поред ње постоји и Осаничка прераст, а обе су заштићене као изузетне природне реткости.

У кречњачким теренима Бељанице, Хомољских планина, налази се и велики број пећина од којих су најпознатије Ресавска пећина, Рајкова, Погана пећина, Стогрине пећине, Лазарева према Бору и Церемошња према Кучеву. Врлети ових литица и пећина изазов су за бројне планинаре и спелеологе.

Вегетација Хомоља одликује се изузетним биодиверзитетом, што је резултат специфичних климатских и геолошких прилика, као и изолованости очуваних природних екосистема. Непрегледне шуме прошаране су ливадама и пашњацима богатим травама и многобројним врстама зељастих биљака од којих су многе јестиве и лековите. Мелеми, чајеви и сирупи припремљени од њих налазе се на тржишту широм Европе. Са ових простора надалеко су чувене јестиве гљиве (вргањ, лисичарка, буковача, рудњача...) као и шумски плодови (купина, дрењина, шумска јагода, шипак...), којих има у изобиљу, а могу се користити за спремање природних сокова и џемова. Бујном и сочном травом напасају се стада оваца од чијег се млека прави један од најквалитетнијих сирева у Србији, познат као хомољски сир. У катунима и бачијама узгаја се и надалеко чувено хомољско јагње. Са традиционалним јелима, ношњама, обичајима и фолклором овога краја можете се упознати сваке године на традиционалној манифестацији Сабор врела Хомоља, која се одржава на црквени празник Св. Тројице.