Планинско-котлинска регија у источном делу земље - Хомоље, једна је од најзначајнијих регионалних туристичких области Србије.

Текст и фотографије - Станко Костић

Хомоље је смештено у горњем сливу реке Млаве и чине га Жагубичка и Крепољинско-Крупајска котлина, оивичене планинским венцима. Основу целе хомољске области чини изворишни базен и горњи ток реке Млаве са њеним притокама. Далеко од важних саобраћајница, омеђено високим и тешко пролазним планинама, Хомољским планинама на северу (940 m), Горњачким планинским венцем на западу, планинама Црни Врх (1.027 m) на истоку и Бељаницом (1.336 m) на југу, Хомоље је вазда било упућено на сопствену економију и засебан, одвојен живот. Начин живота заснован на сопственим ресурсима створио је и посебну економију базирану на рударству, сточарству и експлоатацији шума, а недовољна комуникација са околином учинила је да се овде сачувају многи облици старобалканске културе, те је Хомоље до данас остало оаза незагађене природе, очуваних обичаја, изворне архитектуре и народне радиности.

Има више тумачења имена ове области: по једном, назив Хомоље потиче од влашке речи "омуљ" што значи човек (латински "хомо"), а по другој од словенске речи "хлм" што значи брдо или планина, какво Хомоље углавном и јесте. Треће тумачење оставља могућност да је име везано за врсту козјег и овчијег сира који су овде производили Стари Словени.

Поред планина и котлина цела област обилује бројним клисурама, увалама, пећинама... Богате водом, флором и фауном планине Хомоља су туристичка дестинација, на само сто километара од урбано захукталог Београда, позната по својој ненарушеној природи.

Захваљујући великом рудном богатству, интересовање за ову област испољили су сви староседеоци Балкана који су овде живели (Келти, Римљани, Јермени...), а сребро и злато су копали и њиме трговали и цар Лазар и краљ Милутин. О њиховој владавини овим крајем сведоче и њихове задужбине, манастир Горњак и манастир Витовница. Поред ових, бројни су и остаци других манастира и цркава, а и сама се Браничевска митрополија налазила се у лазу у клисури.

Тако је било некада, а погледајмо какво је Хомоље данас и шта нуди туристима.

Лепоту и атрактивност није изгубио ниједан брзак, ниједан вир, поток, увала или клисура. Ако вас пут нанесе из Београда, прво ћете се на самим вратима Хомоља задивити упорности Млаве, која је вековима себи кроз јурске кречњаке издубила пролаз, и код села Ждрела на улазу у Горњачку клисуру избила у наслеђену долину Панонског мора и тако наставила кроз плодни Стиг. После Горњачке, наићи ћете на Рибарску клисуру која по лепоти можда и надмашује Горњачку. И у њој се као и у претходној налазе остаци кула из римског периода међу којима се издваја Градац са црквом у зидинама. Читавом дужином клисуре пролама се хука Млавиних таласа и брзака, а над високим литицама круже орлови. Једна од посебн