Мала зимска музика

Град Беч се препознаје у шумовима прошлости, у звуцима валцера и корачница, у шуштању кринолина и шапату оних који су вековима ходили његовим улицама.

Текст и фотографије: Ивана Кладарин-Панић

Ове суве и топле зиме, каква се не памти деценијама уназад, и величанствена аустријска престоница остала је без вела снежног покривача. Но, и без снега – ништа се не мења – стоји стамено и величанствено Беч, град прошлости, садашњости и будућности. Белина је његово унутарње обележје. Бело није боја. Бело је светлост која избија са неба, са сваке фасаде грађевина древне царевине.

Овај Вавилон на Дунаву, у коме без обзира на годишње доба одзвања жамор свих језика света (колико због бесконачне реке туриста током целе године толико и због његових милион и по житеља разних националности) блиста у својој раскоши. Митски Дунав, дубок и снажан, ковитла према Црном мору отимајући се од свога изворишта на Шварцвалду, спаја Европу са Истоком. Једнако непоколебљив и ванвременски као овај град кроз који пролази.

Иако се зна да је насеље постојало и у време Римског царства, и у доба опасности од Хуна, град се по први пут у време грофа Леополда III спомиње као "цивитас" у записима из 1137. Раскошна аустријска престоница назива се именом Vienna или Wien. Сматра се да тај назив потиче отуд што се Беч у келтско и римско доба звао Виндобона према келтском називу за шумски поток Ведуниа. И Мађари, као и ми, овај град називају Беч.

Као римско утврђење на граници према Панонији, град се у средњем веку развио захваљујући династији Бабенберг, да би доживео свој пуни успон и процват током владавине династије Хабзбурговаца од 1278. до 1918. Свој врхунац достиже крајем деветнаестог века, када са 1.600.000. становника представља једну од најзначајнијих метропола у Европи.

Најпознатији део Беча чини чувени Ринг. Овај део града, који је Унеско уврстио у Светску културну баштину, осмишљен и изграђен у доба владавине цара Фрање Јосифа са идејом да се центар града са својим палатама, позориштима и радњама једним булеваром одвоји од периферије.

У самом срцу града, недалеко од Ринга, на месту где се сусрећу две најлепше пешачке улице, парајући небо стоји Катедрала светог Стефана. Тамна и китњаста одолева времену, а стара је, кажу, колико и аустријска држава. На врху катедрале налази се вероватно најчувеније звоно у Европи – "Пумерин". Ово звоно, настало од сто осамдесет претопљених топова турске војске заплењених у другој опсади града, својом звоњавом сваког 31. децембра у поноћ означава долазак Нове године.

Толико се чувених здања налази у овом граду да не могу баш сва у ову малу причу да стану. Можда су грандиозне палате попут Хофбурга и Шенбруна (зимске и летње царске палате) или Белведере (палате Еугена Савојског), најпосећеније туристичке локације, вредне велике приче, али ја ћу их само споменути.

Њих треба доћи и видети и допустити да се од толике лепоте и богатства помало замути у глави. Не може се говорити о Бечу, а да се не спомене чувена шпанска школа јахања у којој у барокном амбијенту царске палате Хофбург надалеко чувени липицанери изводе своје плес. Искре некадашњег сјаја велике империје виде се и у грађевинама попут Бечке опере, Парламента, Универзитета, Академије примењених уметности...

Беч је град музеја. Толико их има да би и сами градски оци могли да погреше у рачуници. Посебну атракцију чине музеји Албертина, Национална галерија, Природњачки, Музеј кловнова, Циркуски музеј, Музеј сатова, Музеј дувана...

Историја Беча је обојена звуцима ванвременске музике... У њему су стварали великани попут Моцарта, Бетовена, Штрауса, Шуберта... Година 2006. проглашена је годином Моцарта. Обележавањем 250. годишњице рођења "чуда од детета" градом су шетали глумци костимирани у одећу из његовог доба. Чувени слаткиши, моцарт кугле и торте, кажу овдашњи, били су најпродаванија роба.

Километре и километре по граду прелазим пешице. Тада најлепше урањам у улице и стапам се с околином. Одлучујем да на свој начин прославим протеклу годину. Одлазим у Фигарохаус, Моцартову кућу, и уз звуке "Мале ноћне музике" пуштам да ми на најбољи начин прохуји још један, помало тмуран, зимски дан.

Јат ервејз из Београда за Беч лети два пута дневно. Авиони српског националног авиопревозника у преподневним сатима полећу са београдског аеродрома понедељком, средом, четвртком, петком и недељом у 8:15, а уторком и суботом у 8:35. Полетања ка главном граду Аустрије у поподневним сатима резервисана су за 16:50 уторком, суботом и недељом, 17:10 понедељком, средом и четвртком и 18:15 петком.